“Јама” стабилније послује

 

  

Из РББ-овог погона који је до пре неку годину био у готово безнадежном положају, сада месечно излази 500 до 600 тона бакра у руди, рудари добро зарађују, ревитализују се постројења, набавља нова опрема, доистражују рудна тела, припрема даљи производни раст
“Јама” стабилније послујеРББ.
– “Јама”, један од погона “Рудника бакра Бор”, који је до пре неку годину био у веома незавидном положају, сада испоручује борској флотацији између 500 и 600 тона бакра у руди месечно. И док откопавање рудног тела „Т“ улази у завршницу, већ се припрема документација и раде приступни ходници за експлоатацију рудних тела „Т1“ и „Т2“. Према плановима РББ-а, “Јама” ће у наредну годину ући са циљем да стигне до шест и по – седам хиљада тона бакра у руди. Толико она – по речима Саше Перишића, помоћника директора РББ-а за подземну експлоатацију – сада може да пружи. Доистражује се и рудно тело „Борска река“ као лежиште будућности подземног рударења. Кренуће се и у израду истажног ходника према рудном телу „Д“ ради испитивања његове околине где се очекују нове количине руде.
“Јама” стабилније послујеШто се тиче геолошких потенцијала, односно руде, постоје услови за стабилну производњу, али је за њу потребно и још опреме – каже Перишић. – Отуда је у току куповина две бушаће гарнитуре марке „боомер 282“ шведског произвођача „Атлас Цопцо“. Искуства са једном таквом новом машином у рудном телу “Т” врло су добра и нестрпљиво очекујемо те две нове. Јер, међу осталим бушаћим гарнитурама немамо ниједну “млађу” од 25 до 30 година. Први од тих нових “боомера” очекујемо ових дана, а други крајем јануара. “Јами” је потребна и самоходна платформа за интервенције на већим висинама, као и јамски утоварач кашике од четири до шест кубика. Потребан је и сет вентилатора за сепаратно проветравање тзв. слепих радилишта, пошто ће бити доста таквих за доистраживање неких подземних локалитета, за отварање и разраду рудних тела „Т1“, „Т2“ као и повратак у рудно тело „Тилва рош”.
“Јама” стабилније послујеУз рудно тело „Брезаник“, сви ресурси планирани за експлоатацију гарантују производњу од 500 до 600 тона бакра у руди месечно у наредне две године. За то време, према речима нашег саговорника, планира се потпуно истраживаје – у складу са светским стандардима – рудног тела „Борска река“ и покретање израде техничке документације за његову експлоатацију. – Рачунамо и на отварање овог рудног тела – каже Перишић – с обзиром на то да изнад 17. хоризонта, у тзв. капи “Борске реке“, постоји неких 30-ак милиона тона руде са преко 0,5 одсто бакра. То “Јами” гарантује производњу од 1,5 милиона тона руде годишње у дужем периоду. Наравно, сагледаваће се и све остале могућности експлоатације “Борске реке”, пре свега масовнијим методама чија је суштина у мањем обиму радова на припреми, разради током самог откопавања, односно јефтинијој производњи. Међутим, како то у највећој мери зависи од геолошко-геотехничког склопа рудног тела, треба га добро проучити.
“Јама” стабилније послујеПеришић подсећа да је летос замењен главни јамски вентилатор који је, поред тога што рудари имају боље услове за рад, омогућио ангажовање додатне дизел-опреме и повећање производње. Новим вентилатором је обезбеђено 40 одсто више ваздуха у односу на претходно стање, што је довољно за производне капацитете предвиђене бизнис-планом за наредну годину-две. За производњу од милион до милион и по тона руде годишње “Јами” ће бити потребно још ваздуха, што ће се решавати новим ветреним окном или неком реконструкцијом. Током прошле и ове године у “Јами” је скоро потпуно ревитализовано извозно постројење – замењен је један скип, део где се обавља „точење“ руде и њен извоз на површину. Преостаје да се измени и друга извозна посуда која није мењана 27 година. Закрпљен је километар и по транспортне траке и тако прекинуто истицање кубика и кубика материјала кроз њу, што је изазивало велике застоје. Укратко, “Јама” се полако модернизује, иде ка систему рада који омогућава далеко већу производњу него што је садашња, али то је процес који је доста спор и који захтева још доста улагања.

Погледајте још...

Оставите коментар