Почетак Актуелно Металургија Потражња за плавим каменом не јењава током целе године

Потражња за плавим каменом не јењава током целе године

6 друго читање
0
0
589

„Иде као алва“, и то у извоз

 

Д. Јовановић: Највише пласирамо у Мађарску, Бугарску, Турску, Грчку, Републику Српску и Македонију, али испоручујемо и великим домаћим дистрибутерима – снабдевачима пољопривредних апотека. – Без иједне рекламације на квалитет производа. – Захтеви за рециркулацију воде у Регенерацији (ради штедње) испуњени су са преко 90 одсто, по чему се издваја не само у ТИР-у него и у целом РТБ-у

Потражња за плавим каменом не јењава током целе годинеЕЛЕКТРОЛИЗА. – Не само сада у сезони пољопривредних радова, када бакар-сулфат „иде као алва“, потражња за овим производом не јењава током целе године. У народу познатији као плави камен има широку примену – у пољопривреди се користи као пестицид (97 одсто годишње производње је тзв. пољопривредног квалитета који задовољава потребне стандарде везане за ту материју) и у индустрији (као технолошки реагенс у флотацијама олова, за чишћење водоводних инсталација и базена).
Потражња за плавим каменом не јењава током целе годинеПотражња за плавим каменом је велика и на домаћем (за флотације олова) и на иностраном тржишту. По традицији највише извозимо у Мађарску, Бугарску, Турску, Грчку, Републику Српску и Македонију, али испоручујемо и великим домаћим дистрибутерима – снабдевачима пољопривредних апотека. Притом, без иједне рекламације на квалитет производа! С обзиром на то да проблема у пласману нема, залихе плавог камена су на минимуму или их уопште нема, што је најбољи пример да је одлука о отварању ове фабрике пре 33 године била пун погодак – рекао је Драган Јовановић, управник Електролизе, у чијем саставу послује Радна јединица за производњу бакар-сулфата (Регенерација).
Наш саговорник нас је вратио у историјат фабрике подсетивши да је децембра 1981. завршена монтажа опреме (по пројекту аустријске фирме Грил и Гросман) и почела пробна, а наредне године и редовна производња. Због савладавања и уходавања технологије, тада је продуковано тек стотинак тона. Производња је временом расла, па је 2000. достигла 1.242 т, а онда и рекордних 1.272,5 т у децембру 2013. (пројектовани капацитет је 2.145 т). У претходним годинама биланс је премашивао 1.000 тона, а у првом шестомесечју ове остварено је 90 одсто планираних количина.
Потражња за плавим каменом не јењава током целе годинеПогон је у мају и јуну стајао више од месец дана, пошто смо у РЈ Електролитичка рафинација настојали да повећамо капацитет производње катодног бакра. За постизање тих параметара било је потребно стварати електролит, који је, иначе, полазна сировина за продукцију плавог камена. Застој је искоришћен како је требало – сопственим снагама службе машинског и електроодржавања Електролизе промениле су резервне делове, „притегле“ инсталације и довели погон у стање да може прихватити настали вишак електролита који се усмерава у производњу плавог камена. Предвиђена месечна производња бакар-сулфата је око 100 тона и то није проблем да се оствари. У наредном периоду се не планирају застоји, па ћемо надокнадити подбачај и крај године сигурно дочекати са циљаним резултатима – нагласио је Јовановић.
Потражња за плавим каменом не јењава током целе годинеУправник Електролизе је посебно похвалио ову радну јединицу, јер су захтеви за рециркулацију воде овде испуњени са преко 90 одсто, по чему се издваја не само у ТИР-у него и у целом РТБ-у. – Вода је природни ресурс који треба чувати. Тренутно је водни режим повољан, али то не значи да у наредном периоду неће доћи до његове промене. Стога су наше активности биле усмерене да се што више вода које се користе у Регенерацији (заптивне, за хлађење појединих уређаја, од кондензата, вакуум и циркулационе пумпе) поново врате у процес. Такође смо настојали да постигнемо боља технолошка искоришћења метала. У томе смо највише успели додатним упаравањем електролита за које је искоришћен суд коме смо променили намену. То чинимо већ неколико месеци када погон ради.
Будући да се бакар-сулфат добија тростепеним вакуумским упаравањем отпадног електролита из две суседне РЈ Електролизе (за производњу катодног бакра и племенитих метала), односно прерадом онога што би завшило у неком колектору, Јовановић закључује да је Регенерација њихов еколошки „додатак“, односно да се слободно може назвати еколошком фабриком. Притом се добија економски исплатив производ, и то веома доброг квалитета, који има сигурно тржиште, о чему сликовито говори скоро празно складиште.

Још повезаних текстова
В Јасмина Станојевић
Више текстова Металургија

Оставите одговор

Погледајте и

Жене ZiJina: Весна Трајковска из Фабрике сумпорне киселине

Ништа не промиче њеном будном оку У постројењу за прераду отпадних вода даме су махом за к…