Превентивни ремонти рударске опреме пред зиму
Највише пажње дамперима
Настојимо да побољшамо расположивост тешких камиона који већ имају и по 40.000 мото-сати, тако да она буде солидна, а трошкови не тако велики – каже Сибин Србуловић, руководилац сервисне радионице. – Циљ је да се 2018. што више вратимо планском одржавању јер је оно најбоље, најјефтиније и најефикасније, пошто се механизација зауставља на време
СЕРВИСНА РАДИОНИЦА. – Током целе године, а поготово сада пред зиму, запослени у Сервисној радионици на старом борском копу ангажовани су на ремонту и оспособљавању механизације потребне коповима, али и топионици за превоз шљаке. По речима Сибина Србуловића, управника радионице, од њих се, поготово пошто су на време набављени неки делови, и очекује да појачају ресурсе опреме пред улазак у зимске услове рада.
– Највише пажње – каже Србуловић – посветили смо ремонту дампер-возила која су током 2017. била најслабија карика производног ланца, јер је њихов радни век прилично исцрпљен. За собом имају седам година рада без већих испада, односно по 40-ак хиљада мото-сати. Отуда покушавамо да побољшамо њихову расположивост, а да трошкови не буду велики. Тако смо последњих месеци овде делимично ремонтовали четири дампера, као и доста склопова за возила у самој производњи (цилиндри, пумпе, хидраулика, амортизери). И велики број гума је овде искоришћен до безбедне границе. Потребе наших рудника за камионима свакако су веће од остварене расположивости, али сматрам да смо били на задовољавајућем нивоу у датим околностима надајући се да ће после Нове године наићи бољи период. Јер, док се на Западу таква возила полако гасе, ми дугогодишњим искуством и сналажљивошћу потврђујемо да се репаратуром може продужити њихов рад и доста тога уштедети.
Циљ РББ-ових сервисера је да се у 2018. што више врате планском, превентивном одржавању пошто је најбоље, најјефтиније и најефикасније, јер се механизација на време заустави. Ова радионица је иначе предвиђена за ремонте камионских мотора након 5.000 часова рада. Али, пошто због потреба производње нема много времена, за сада се раде само делимични ремонти усмерени на најслабије тачке тих возила. То су тзв. предњи трапови, редуктори, а полако долазе на замену и “каминс” („cummins“) дизел-мотори за којима су, као и за самим возилима, 40.000 мото-сати.
– То није мало јер је реч о светском стандарду и можда је било сумњи да ће камиони то одрадити, али они су одрадили – каже Србуловић. – Почели смо са дизел-моторима као најосетљивијом тачком. Јер, лакше је зменити гуму, амортизер, хидраулику, али ако откаже мотор камион треба да стоји 20 до 30 дана, а доста камиона је стигло до граничног броја мото-сати. Ми не можемо одједном да заменимо 15 мотора, али сервисирање ћемо почети од најкритичнијих, рачунајући да ћемо током 2018. ремонтовати најмање пет-шест за “Кривељ” и неколико за РБМ. Шест младих радника увелико се обучава за рад на моторима и они ће за годину дана бити самостални оператери. Треба бити стрпљив и веровати у те младе људе, поготово што је реч о великим уштедама. Подсећам да нов мотор кошта око 400.000 евра, ремонт у Београду преко 150.000, а код нас је то, ипак, доста јефтније и поносимо се тиме да се и овде нешто ради што и у свету. Наравно, не у том обиму, али се надамо да ћемо ускоро моћи да ремонтујемо четири мотора истовремено.
Човек који је, предводећи и подучавајући млађе колеге, обавио тај посао је Драган Сојилковић. Њему је то трећи “QSК 23”- мотор код кога је “комацу” унапредио “каминсов” систем убризгавања и потрошње горива. Драган је био на специјализацији за “QSК” моторе у Енглеској, има сертификат, и сада ови ремонти под његовим надзром одлично иду. И он указује на предуг застој у подмлађивању јер се овај посао дуго учи, али процењује да је неколико младих људи кренуло добрим путем. А, сопственим знањем остварују се велике уштеде, јер, реч је о папрено скупим деловима, а и замена старо за ново трипут је скупља од ремонта у сопственој режији.
Пословођа одржавања пратеће механизације Саша Живановић је са колегама управо извадио и предао Моторном одељењу мењач кривељског булдозера “375” (после 27.000 радних сати). Напомиње да је та машина (у својој класи) трећа по величини у свету: тешка је 78 тона, а само мењач око две. Он се сећа да га је први упалио кад је нов стигао на склапање, као и да су пре пет година обавили први ремонт тог мењача када то нигде у Европи није рађено, већ искључиво у Јапану. Саша нам је показао и грејдер марке “Цатерпиллар 16 Г”, који, уз одржавање у овој радионици, ради већ 34 године! Највећи захват било је убацивање “каминс” мотора у њега, а све преправке на доњем строју и предњем трапу урађене су без увозних делова.
Мајсторе сервисне радионице у 2018. очекује и почетак радова на репарацији пет-шест “корпи” које су се, иначе, показале као једна од најбољих ставки на “белазима”. А, како је за тешке и компликоване послове одржавања неопходан и врхунски алат није нас зачудило што смо у радионици срели и представнике “Меркура” који су дошли, како рече Срђан Ђорђевић, технички директор, код пријатеља и колега да наставе и прошире сарадњу везано за чувене америчке “Снап он” алате као “број један” у свету за рударство и енергетику, авио и војну индустрију. О томе сведоче и комплети из осамдесетих година које имају у радионици. Тада су нове “камацу”-машине стизале заједно са коферима “снепон”-ових алата које овде и дан-данас користе и ниједан светски произвођач не може се похвалити толиком дуготрајношћу.
