Први пут у својој 33-годишњој историји ФБЖ била 66 сати без струје

Спасено 47 тона бакра

Осим аутоматског укључења дизел-агрегата, предузете и друге мере за спречавање „одвођења“ топлоте – упаљен је велики бренер у пећи за топљење који је грејао атмосферу и озид изнад течног бакра и стално је одржавана покривка ћумура од 50 сантиметара која, такође, успорава хлађење. – Бакар је спасен, али не можемо да сагледамо последице које ће овај прекид имати по ватростални озид и индукторе док не отопимо бакар у обе пећи и не успоставимо радну температуру и друге параметре – рекла је Моравка Пешић, директор прераде у ТИР-у.
ФБЖ. – Једна од последица ледене пустоши која је почетком децембра харала по Борском округу јесте и неславни „рекорд“ Фабрике бакарне жице – први пут у својој 33-годишњој историји овај погон је био без струје пуних 66 сати! Хронологија догађаја је укратко била оваква: услед тежине леда, четвртог децембра, у 15,30 сати, полегао је далековод на Седмом километру, проводници се покидали и пали на асфалт, због чега је без електричне енергије остала цела индустријска зона. То се десило управо када су се у ФБЖ-у спремали да покрену линију, јер је тог дана у преподневним сатима већ био двочасовни испад. У пећима је остало „заробљено“ 47 тона бакра (40 тона у великој за топљење и седам тона у малој за ливење).
– Најпре смо планирали да излијемо бакар. Међутим, у условима нестанка струје то је апсолутно немогуће, јер не ради кран, као ни остала опрема. Фабрика поседује два дизел-агрегата везана тако да се један (од 240 киловолт-ампера) укључи аутоматски по нестанку мреже из напона. Његова улога је да обезбеди одржавање струјног кола у индукторима и рад пумпи за хлађење индустријске воде, док се други одржава у топлој резерви (пројектом је предвиђено да фабрика има само један дизел-агрегат, али смо још раније накнадно узели и други, како бисмо повећали поузданост нужног напајања). Предузели смо и друге мере да спречимо „одвођење“ топлоте – упалили смо велики бренер у пећи за топљење који је грејао атмосферу и озид изнад течног бакра и стално смо одржавали покривку ћумура од 50 сантиметара која, такође, спречава оксидацију бакра и успорава захлађење. То смо урадили у обе пећи – каже Моравка Пешић, директор прераде у ТИР-у.
Упркос овим мерама, дошло до великог захлађења „црвеног“ метала у обе пећи. Када је струја нестала, у великој је било 1.130 степени Целзијусових, а у тренутку укључења индуктора (струја је поново потекла кроз каблове седмог децембра у 8,30 часова) 533 степена. У малој је температура пала са 1.130 на 420 степени. Индуктори су показивали стабилан рад најниже позиције један, али су морали да раде минималном снагом, па је дошло до накнадног захлађења обе пећи за десетак степени. Пад температуре је стабилизован и после тога она је полако почела да се пење. Тако је деветог децембра у преподневним сатима, односно 50 часова након доласка струје, у великој било 570, а у малој 495 степени Целзијусових. Наша саговорница нас подсећа да је радна температура 1.140 – 1.160 степени.
– Никада у историји фабрике нисмо имали овако дуг прекид, па зато ни практично искуство шта чинити. Највише је било 16 сати када су радници борске Електродистрибуције мењали баш овај далековод који је сада пао. То је било у јуну 2011., када је напољу температура достизала 40 степени, па се пећ много спорије хладила. И зимус смо имали прекид од 11 часова, а температура у пећи пала је до 816 степени. Овакву индукциону пећ капацитета 40 тона течног бакра нема нико у Србији, бившој Југославији, ово је јединствена технологија што се тиче дипформинг жице чак и у Европи, па нисмо имали са ким да се консултујемо о режиму и подизању температуре. Прво смо ишли један степен на сат, а од јутрос смо почели да грејемо 2-2,5 степена. Када будемо достигли већи ниво, пробаћемо са три степена, можда и више. Морамо да будемо врло опрезни и идемо постепено. Бакар је спасен, али не можемо да сагледамо последице које ће овај прекид имати по ватростални озид и индукторе док не отопимо бакар у обе пећи и не успоставимо радну температуру и друге параметре. На великој пећи озид је промењен 2002., а индуктори (по два) лане и почетком ове године, док је на малој озид исти од почетка рада фабрике, а индуктор је промењен 1989. – истиче Пешићева.
За 11 месеци ФБЖ је произвела 4.586 тона дипформинг, што је тек половина предвиђених количина, 45 тона динамо-жице и 6.713 ламела (98 одсто од плана). – Проблем је динамо жица, јер смо, због недостатка изолације, изгубили све досадашње домаће (Минел Младеновац, Минелтрансформатор, Север Суботица), као и нашег највећег купца из Румуније. За наредну годину планирамо повећање производње дипформинг-жице на 12.000 тона – закључује Пешићева.