Радницима ТИР-а данас подељено 1.500 литара минералне воде

Природном климом против тропске климе

З. Спасојевић: Повремено „укључимо“ природну климу – промају и тако се расхладимо. – Б. Живановић: Још прошле недеље, када је РХМЗ Србије прогласио црвени метео-аларм, послали смо допис управницима свих погона и лицима задуженим за безбедност да у предстојећим данима предузму одговарајуће мере – када је реч о раду на отвореном да склањају запослене са високих температура и избегавају рад где год је то могуће у периоду од 11 до 16 часова, као и да се послови који нису хитни обављају у јутарњим и вечерњим часовима. – З. Траиловић: Човек мора да се прилагођава условима и потребама

ТИР. – Да би се колико-толико ублажиле последице сунца које немилице пржи и тропских температура, данас је и запосленима у свим погонима Топионице и рафинације бакра подељено 1.500 литара минералне воде. Не само да се утоли жеђ, како нам је рекао мр Бранислав Живановић, координатор за безбедност и здравље на раду у ТИР-у, већ и да се надокнаде разни олигоелементи неопходни за нормално функционисање организма.
– Услед претераног знојења на овако високим температурама, губи се електролит, па смо се определили за минералну а не обичну воду. Захваљујући иницијативи генералног директора РТБ-а, учинили смо то данас, а надам се да ће се делити и наредних дана све док траје ова жега. Иначе, још прошле недеље, када је РХМЗ Србије прогласио црвени метео-аларм, послали смо допис управницима свих погона и лицима задуженим за безбедност да у предстојећим данима предузму одговарајуће мере – када је реч о раду на отвореном да склањају запослене са високих температура и избегавају рад где год је то могуће у периоду од 11 до 16 часова, а по потреби и дуже, као и да се послови који нису хитни обављају у јутарњим и вечерњим часовима. Такође смо им саветовали да запосленима омогуће одговарајуће паузе, да се међусобно пазе и више пажње обраћају једни на друге. Треба бити врло обазрив, свестан ризика и редовно информисан о детаљима очекиваних метеоролошких услова, као и пратити савете које дају надлежне службе – истиче Живановић.
Скоро 500 литара минералне воде отишло је у руке, тачније у уста топионичара. Питамо их колико све то помаже када они, с обзиром на температуре у топионици, скоро и не примећују да ли је напољу лето или зима. Одговорио нам је Зоран Спасојевић, ливац анодног бакра, који овде ради већ 32 године. Признаје да је лети, ипак, много топлије и теже. – Бакар је у течном стању (температуре 1.000-1.200 степени Целзијусових). Поред агрегата је сигурно 60-70 степени. У ливној кабини неподношљиво и загушљиво. Али, мора да се издржи, нема где. Време чини своје, навикли смо. Када бисмо имали климе, било би још горе. То би негативно утицало на организам. Овако, повремено „укључимо“ природну климу – промају. А, ова минерална вода нам је свакако добродошла.
У Електролизи, односно РЈ за производњу катодног бакра, кажу да температура поред каца достиже 40, па и 50 степени Целзијусових. Млађаном Милану Првановићу који ради на производњи полазних катода, ово је тек друго радно лето. Каже да му је прво било лакше, будући да није било толико топло, а сада је и производња већа, па има више посла. – Како се боримо са врућинама – покушавамо на све начине, уносимо доста течности, квасимо се. Много нам значи све што неко учини да их лакше поднесемо. Једино нас спасава промаја у погону. Његовој старијој колегиници Исмији Имери ово је већ лето тридесето проведено у Електролизи и признаје да их, како време пролази, све теже и теже подноси. Уз шеретски осмех додаје да је мушкарцима мало лакше, јер и по неколико пута у току смене преобуку мајице мокре од зноја, док оне то не могу.
Зоран Траиловић, пунилац вагон-цистерни у Фабрици сумпорне киселине, после две и по деценије рада у машинској служби одржавања, пре 12 година почео је да ради на складишту. Зими, лети он је стално напољу. – Моје радно место је такво – на платформи, без икакве покривке. Нема спаса од сунца које пржи или снега који веје. Цистерне мора да се пуне, отпрема да иде редовно сваког дана. Сналазимо се, када завршимо посао склањамо се мало унутра, мада је и у просторијама топло. Човек мора да се прилагођава условима и потребама.
Његов колега Ивица Игњатовић који ради на неутрализацији отпадних вода у Сумпорној је тек годину и месец дана. Дотад је скоро 25 година радио у Златари. – Тренутно нам најтеже пада ова спарина, остало ништа није тешко. Посао је добар, услови су сада одлични, много бољи од оних у старој фабрици – контејнер са клима-уређајем, све је дигитализовано. Тамо је било и много више гасова, сада их нема. Све је боље него раније, па се на добро човек брзо и лако навикне.