Расте производња на копу „Церово“
У августу 530.000 тона ископина
Са 212.000 тона руде и 321.000 тона јаловине прошли месец био је најпродуктивнији од почетка године. – Наш главни циљ је да што пре сиђемо до коте 395 где се налази више руде бољег садржаја – каже управник копа Драган Илић. – Флотери на искушењима због тврдоће руде
РТБ Бор, „ЦЕРОВО“. – Последњих месеци расте производња на копу „Церово“ и то потврђују укупне ископине. Августа је – према речима управника Драгана Илића – дато око 530.000 тона, чиме је испуњен план за тај месец. У тој количини је 212.000 тона руде са 424 тоне бакра, а уклоњена је и 321.000 тона јаловине, што је за 20-ак хиљада тона више од плана. План за септембар је 470.000 тона ископина од чега је 260.000 тона раскривка, а 220.000 тона руда у којој треба да се нађу 462 тоне бакра. Према динамици која се сада држи на копу сви су изгледи да ће и он бити остварен, а рецимо и то да је од јануара до септембра откопано 2,12 милиона тона јаловине и 1,6 милиона тона руде, што је 3,747 милиона тона укупних ископина.
–Наш главни циљ – каже млади управник Илић – јесте да што пре сиђемо до коте 395 где имамо веће количине руде бољег садржаја. Зато настојимо да дамо што више јаловине како бисмо проширили бокове копа и сишли пуном дубином. Вода на најнижој етажи сада није препрека силаску машина до те коте, али може постати у месецима који долазе, па је одводњавање битно за даљи рад. Очекујемо петостепену пумпу већег капацитета која би брже испумпавала воду, али је за нас много важнији нови багер који треба ускоро да стигне. Његов основни посао биће да уклони веће количине јаловине на путу до нижих етажа на којима нас, према нашим сазнањима, очекује само руда. Када уклони ту јаловину багер би изашао из копа и започео нову рударску причу звану „Церово 2“.
Илић напомиње да „Церово“ ради само са једним новим „Терексовим“ багером и за руду и за јаловину. Спуштајући се у коп на источној страни затекли смо минере из „Кривеља“ како припремају серију мина, док је багер на супротној товарио рудом четири мања „белаза“ (носивост 120 тона). Пришао нам је сменски пословођа рударске производње Горан Грекуловић, па смо га питали како иду послови: – У односу на прошлу годину кад смо се видели још је боље – каже он. – Радимо и резултати се виде, посебно откад је дошао нови директор и нови управник. Производња је повећана за двадесетак одсто и надамо се да ће тако бити и даље. Очекујемо нову механизацију која ће нам омогућити још боље напредовање.
Отишли смо и у флотацијски део најмлађег басенског рудника који од почетка рада носи еколошки предзнак. Горан Маринковић, технички руководилац ПМС-постројења у коме се руда дроби, меље, згушњава и хидротранспортом дугим 10,6 километара отпрема у кривељску флотацију, рече нам да су августа прерадили око 200.000 тона руде са око 350 тона бакра.
–Прошлог месеца имали смо 36 сати застоја да бисмо ремонтовали млин са шипкама и обложили његов плашт – каже Маринковић. – За то време ремотована је и терцијална дробилица, односно замењена је облога лонца. Пратили су нас и проблеми у водоснбдевању због пробијања цевовода повратне технолошке воде са кривељске флотације, што је такође утицало (33 сата застоја) да прерадимо нешто мање руде него што смо планирали. И тврдоћа руде не дозвољава да остваримо жељени часовни капацитет прераде, тако да нам је остварење тог циља главна преокупација. Капацитет млинске секције је око 300 тона на сат, снабдевеност куглама и шипкама је добра, млинови су шаржирани, опрему држимо у исправном стању, али сама тврдоћа руде нас повремено доводи у озбиљна искушења.
