Почетак Актуелно Рударство Ремонтована прва млинска секција у кривељској флотацији

Ремонтована прва млинска секција у кривељској флотацији

3 друго читање
0
0
313

 Замењене облоге плашта млина

Детаљно су сервисиране и машине за основно флотирање кроз које је за три године прошло око 11 милиона тона материјала. – “Добром сарадњом са стручњацима компаније „Мецо Минералс“ напредујемо у искоришћењу бакра које је сада око 83 процента, а уз опоравак у снабдевању деловима целокупан рад флотације иде на боље” – каже управник Саша Милић
Ремонтована прва млинска секција у кривељској флотацијиКРИВЕЉСКА ФЛОТАЦИЈА
. – Уместо за 48 сати, како је било планирано, кривељски флотери су за „једну смену“ скратили дужину ремонта прве млинске секције и ноћас од 23 часа тутње све три секције (шест млинова). Ремонт је започет 19. септембра у седам ујутру и за поменуто време замењене су облоге плашта на млину са куглама, а детаљно су сервисиране и флотацијске машине за основно флотирање руде са прве секције. То је учињено – како нам рече управник Саша Милић – у сарадњи са испоручиоцем опреме, компанијом „Мецо Минералс“, чији су људи били на лицу места, прегледали машине и надгледали замену делова. Што се млинова тиче, санирана је цела прва секција – замењене су облоге, вентили, санирани кошеви, пумпе, раздељивачи хидроциклона, канали, цеви, редуктор на траци… Ремонт је, углавном, изведен сопственим снагама (окупљени су људи од „Церова“ до јаловишта), уз учешће свилајиначког АД „Wооd“-а.

Облоге млина су коришћене више од три године, потрошиле су се и било је време за замену – објашњава Милић. – Плашт смо заменили у јуну, али како нисмо имали нове облоге, вратили смо старе и сада их заменили. На осталим млиновима оне су добре тако да се до краја септембра не планира никакав други застој, док у октобру следи редован – јесењи – од 48 сати. Тада се мењају траке и прегледају машине које стално раде на пречишћавању. Ремонт који смо управо окончали донеће нам сигурнији рад, пошто смо заменом облога спречили даље хабање плашта млина, а и флотацијске машине ће, након онога што смо урадили на њима, давати боље резултате. И ту је реч о хабајућим деловима који су радили више од три године и за то време је преко њих прошло око 11 милиона тона материјала! Могу рећи да су се у погледу хабања доста добро показале јер досад на њима нисмо имали никакавих већих интервенција.
Подсетимо да је најзначајнији захват на млиновима ове године био замена плашта на млину са куглама (прве секције) који је управо обложен. Новембра прошле године је замењен плашт млина друге секције, а до краја ове године би требало да се замени на млину треће, који показује исте „симптоме“ као и млинови на којима су плаштови већ замењени. На првој и другој секцији више не очекујемо застоје због кидања завртњева и до краја године, с обзиром на то да се тренутно прерађује руда са већим садржајем бакра него иначе, која је и доста флотабилна, настојаћемо да се што више примакнемо пројектованом искоришћењу. Овог месеца – каже Милић – очекујемо око 2.000 тона бакра у концентрату (план је 2.200 тона), што је солидна количина с обзиром на застој и надам се да ћемо до краја године радити добрим темпом. Настојећи да подигнемо квалитет рада наших постројења добро сарађујемо са компанијом „Мецо Минералс“ и за месец дана имали смо две посете њихових стручњака. Једна од њих управо је у току и, заједно са нама, они снимају процес, дају предлоге. Крајем прошлог месеца, и то други пут ове године, овде је био Wолфрам Бернхарт, доктор рударства, одличан стручњак, који је током прве посете у јуну имао велике замерке. Предузели смо мере према његовим сугестијама и сада је задовољан напретком. А, напредак се види у искоришћењу бакра од 83 одсто, што је солидно. До краја месеца ће стићи и трачне ваге које ће нам давати поузданије податке, како за сам процес флотације тако и обрачун произведеног бакра. Опоравили смо се и у снабдевању деловима тако да стање иде набоље и повољније је него у првој половини године. У ПМС постројењу на „Церову“, којим се такође управља из кривељске флотације, по Милићевим речима има више проблема, па се током октобра планира ремонт примарне и терцијарне дробилице, као и уградња зупчаника да би се убрзао, а тиме и побољшао, рад млина са шипкама. Руда са „Церова“ је доста тврда, неповољна за млевење и класирање, али се добро флотира.

Још повезаних текстова
В Љубиша Алексић
Више текстова Рударство

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Погледајте и

„Зиђин“ постао већински власник и „Невсуна“

За више од 1,66 милијарди канадских долара кинеска компанија преузела је (28. децембра) 89…