Са рударима борске Јаме на 600 метара под земљом

Напредују у рудним телима „Т1“ и „Т2“

 Пошто су радовима започетим у априлу „распаковали“ ова два лежишта са око 700.000 тона руде просечног садржаја 1,7 одсто бакра, да би даље безбедно копали, ових дана сами су почели осигуравање плафона и бокова анкерима и мрежом преко које се наноси бетон
РТБ, ЈАМА. – Након што је успешно окончана експлоатација рудног тела „Т“ из кога је на потпуно нов начин извађено 219.763 тоне руде са 8.590 тона бакра, рудари боске Јаме су се почетком априла пребацили на два следећа рудна тела новооткривене „Т“-серије. За два месеца су урадили ходнике и прве коморе, а ових дана започели њихово осигуравање да би безбедно копали. И док је заштита кровине и бокова лежишта у рудном телу „Т“ била поверена бугарској фирми „Полимер“, овде су рудари Јаме кренули сами. Искуства из рудног тела „Т“ и упутства „Атлас Копка“, испоручиоца анкера, била су им довољна. Јер, циљ је што пре доћи до нових количина руде која се у Јами копа и на деветом хоризонту, у РТ „Брезоник“, а у току је и израда ходника за повратак на петнаести, у рудно тело „Тилва рош“.
–Док не стигне нова опрема за послове подграђивања, а одобрена је од Агенције и у току је њена набавка, ми смо се снашли као и много пута до сада – каже управник Јаме Петар Пожега. – Преправили смо један од три „бумера“ тако што смо на место једне од две гране за бушење уградили корпу из које радник поставља анкере и мреже, док их друга грана подиже и придржава. Виљушкар и машине за торкет, бетон прскан преко мреже, треба да добијемо ускоро, а набавком су обухваћена и два мала и један велики јамски утоварач, којим бисмо стабилизовали утовар руде. Руда из лежишта „Т1“ и „Т2“ даће нам простор за корак даље, односно да израдом ходника према рудном телу „Д“ истражимо простор око њега и РТ „Т“. Геолози верују да се тамо може очекивати још добре руде. Нагласио бих да је то једини истражни ходник у Јами који радимо повремено, кад можемо да одвојимо машине а поготово људе, јер имамо пуно позиција које не можемо да “покријемо” особљем запосленим у директној производњи. Да бисмо обезбедили континуитет откопа из ова два рудна тела и омогућили даља истраживања „Борске реке“, у плану је и око 350 м ходника на 19. хоризонту, као веза са нископом који је започет са седамнаестог.
На 600 м под земљом кренули смо са младим рударским инжењером Иваном Ивановим који је овде пет година. Лифтом смо се спустили на 500 м и док чекамо да се спусти и војно теренско возило које у Јами користе за превоз људи и материјала, Иванов нам прича. – Сада смо на 15. а „Т1“ и „Т2“ су на 17. хоризонту. Реч је о скоро идентичним рудним телима која се пружају 150 до 180 м у дужину. Висина коморе је 12 м, а откопавамо слојеве од по три метра и морамо да постављамо заштиту јер у „Т2“ плафон је већ на 5,5 м. У том лежишту имаћемо три такве коморе и идемо у ону која је изнад 17. хоризонта, док ће друге две бити испод. Оба рудна тела откопаваћемо хоризонталним одсецима одозго наниже, уз неопходно осигурање „СН“ и „свелекс“-анкерима, мрежом и бетоном. Анкери су дужине три метра, с тим што се „СН“-анкери причвршћују смолом, а „свелекс“ су шупљи и уз помоћ воде под притиском од 300 бара заузимају облик бушотине у коју се умећу.
И заиста, у рудном телу „Т2“ затичемо радилиште налик на омањи кањон у коме с једне обале буше литице друге. Дејан Панкалујућ из корпе на „бумеру“ поставља „свелекс“-анкере уз шиштање воде под великим притиском. Ненад Симоновић подиже и придржава мреже другом граном моћне машине којом пажљиво рукује, а Зденко Смоловић додаје анкере. Надзорник Саша Стиклић пажљиво прати радове на ивици „кањона“ јер неки блокови су расклаћени експлозивом и даје инструкције час Симоновићу на „бумеру“, час Панкалујићу горе у корпи. Кад је убацио све анкере, Панкалујић, сав знојав и мокар, сиђе из корпе: – Друга је година како радим у Јами – рече нам. – У Мајданпеку сам радио осам, па сам отишао у иностранство, вратио се и овде запослио. Ево, обезбеђујемо кровину и бок рудног тела да бисмо могли даље да копамо.
Стиже и Мирослав Стојановић, пословођа радилишта у рудним телима „Т1“ и „Т2“, који води радове и у „Тилва рошу“. Прегледа шта је и како урађено и објашњава нам показујући широк и висок ходник који се губи у тами: – У оба рудна тела ископали смо коморе дуге по стотинак метара. Овде, у рудном телу „Т2“, почели смо осигуравање анкерима после којих долази мрежа и три до пет сантиметара бетона. Први пут се срећемо са ове две врсте анкера, али то за нас није био проблем. Људи из „Атлас копка“ су нам један дан показали како се то ради, а сутрадан смо их већ сами постављали као да смо радили годинама. Током јуна смо покрили скоро 1.000 квадратних метара. За двадесетак дана уградили смо 800 „СН“ и 65 „свелекс“-анкера, а ових пет-шест дана јула још око 200 комада и мрежом покрили још око 200 квадрата. Јефтиније је да сами осигуравамо подземне просторије, па смо се тога прихватили, мада немамо довољно људи ни опреме за торкетирање.