Сагледавају се могућности повећања производње плавог камена

Тражени производ врхунског квалитета

По сазнањима из комерцијалне службе, постоје купци који су спремни да унапред плате вишемесечну продукцију бакар-сулфата – каже управник Електролизе Драган Јовановић. – Повећањем производње на 2.000 до 2.500 тона (при цени од 200.000 динара по тони), могао би се остварити приход од 500 милиона динара годишње

ЕЛЕКТРОЛИЗА. – Асортиман производа ТИР-а, тачније погона Електролиза проширен је раних 80-их година минулог века, када је инсталирана линија за производњу бакар-сулфата, познатијег као плави камен (изградња и монтажа опреме, по пројекту аустријске фирме „Грил и Гросман“, завршена је крајем 1981., а наредне је почело уходавање и редовна продукција). Уследиле су године прилагођавања и упознавање са технологијом, јер се разликовала од другачијих начина добијања плавог камена, како је то, на пример, радила крушевачка „Жупа“ или други произвођачи на овим просторима у оно време. Капацитет борске фабрике је три-четири тоне дневно, а највећа годишња производња од оснивања (1.272,5 тона) остварена је 2013.
Драган Јовановић, управник Електролизе, у чијем саставу послује и РЈ за производњу бакар-сулфата (Регенерација), рекао је да мора поменути и, наравно, похвалити људе који су пре 35 година гледали и размишљали унапред. Отишло се корак даље у финализацији „црвеног“ метала, добијен је економски исплатив производ, и то веома доброг квалитета. Истовремено, решен је еколошки проблем, јер се овде прерађује оно што би завшило као отпад у неком колектору. Стога се Регенерација слободно може назвати еколошком фабриком. Полазна сировина стиже из две суседне радне јединице (електролит из РЈ Електролитичка рафинација где се производи катодни бакар и раствор који настаје одбакривањем анодног муља из РЈ Златара где се добијају племенити метали).
Системом тростепеног упаравања у измењивачима топлоте, а након тога накнадним хлађењем у кристализатору и сушењем добија се ова со бакра у прашкастом стању која се пакује у вреће од 25 килограма, слаже на палете и тако испоручује купцу. Плави камен има широку примену – у пољопривреди (као пестицид) и у индустрији (код флотирања оловно-цинканих руда, за импрегнацију дрвета и чишћење водоводних инсталација и базена). Потражња за њим је велика и на домаћем и на иностраном тржишту. Највише се извози у Турску, Бугарску, Грчку, Босну, Македонију и Мађарску, без иједне рекламације на квалитет производа.
– Држава поново претендује да се максимално користе пољопривредни ресурси. Електролиза, односно ТИР и РТБ имају производе са важном улогом у овој привредној грани – плави камен (за заштиту биља) и сребро-јодид (за пуњење противградних ракета). Подсетимо да је ове године забележена највећа дистрибуција сребро-јодида како у земљи, тако и у окружењу. Држава је препознала свој интерес али, надамо се, и нас као фирму која може да допринесе са своје стране. Ова прича се надовезује на ранију о претходним генерацијама које су размишљале дугорочно и заслужују да им се захвалимо зато што данас имамо такве производе који су заузели своје место на тржишту. Да су производи врхунског квалитета, показало је време. По сазнањима из комерцијалне службе, постоје купци који су спремни да унапред плате вишемесечну производњу плавог камена. Са друге стране, и ТИР као произвођач жели да задржи раније партнере. Све ово покренуло је пословодство компаније на размишљање шта учинити и како поступати у наредном периоду да бисмо на располагању увек имали количину која се тражи. Прецизније, како повећати ону нашу рекордну производњу из 2013. године. Пошто је линија таква каква јесте, та количина представља максималну која може да се оствари у садашњим условима. За већу продукцију бакар-сулфата неопходна су улагања у опрему, али притом мора доћи и до повећања производње катодног бакра, јер линија плавог камена, иначе, задовољава тренутни капацитет како Рафинације тако и Златаре – истакао је Јовановић.
Сагледавањем параметара и цена које су важиле на тржишту у претходним месецима, дошло се до рачунице да би се повећањем производње на 2.000 до 2.500 тона (при цени од 200.000 динара по тони), могао остварити приход од 500 милиона динара годишње. Трошкови који би пратили ту производњу, а односе се на нормативе у Регенерацији (електрична енергија, пара, вода), били би вишеструко нижи, „покрили“ би се трошкови амбалаже и зараде запослених, тако да би линија сигурно радила профитабилно. – Можемо рећи да је све ово још увек у почетној фази. Пословодству ТИР-а је достављен предлог онога што је потребно набавити од опреме. Сагледава се тренутна финансијска ситуација, могућност да се тако нешто уради и може ли се ући у набавку. Такође, треба видети и какви су конкретни планови производње осталих радних јединица (катодни бакар), као и планови прихода и расхода – закључио је управник Електролизе.