У јамском рудном телу „Т“ ископано преко 200 хиљада тона богате руде

Јединствено и уносно лежиште

Новом методом откопавања, уз степен искоришћења руде од чак 95 одсто, „јамци“ ће из рудног тела „Т“ откопати 218.245 тона руде, богате и сиромашне, са средњим садржајем бакра 3,87%, односно даће тачно 8.431 тону бакра. – Т. Тончић: Ако томе додамо злато (а има га у просеку 2,57 грама по тони) и сребро (просечно га у тони руде има 7,08 грама), јасно је да је реч о веома исплативом лежишту. – Експлоатација се завршава до краја марта, а онда се иде у рудна тела „Т1“ и „Т2“
ЈАМА. – Када уђете у рудно тело „Т“, дубоко под земљом, у тренутку ћете заборавити све са чим сте се сусретали у претходних 45 минута. Толико вам, наиме, треба да до њега дођете и то пошто се лифтом спустите на дубину од 600 метара, на 17. јамски хоризонт. Ако идете пешке, пут траје дуже, до лежишта „Т“ се возите 45 минута. Када коначно стигнете, имаћете утисак да сте се, попут Алисе у земљи чуда, одједном нашли на неком нестварном месту, у подземној концертној дворани. Први утисци бришу из памћења неудобно труцкање по блатњавим јамским „булеварима“ и непријатно смењивање ветрене струје (због чега вам је час топло, час хладно).
Величанствено рудно тело “Т“ изгледало је као џиновско јаје. Високо је 65, широко 45 метара и заузима површину од 1.400 квадратних метара. До „жуманца“ тог „јајета“ борски рудари су, уз помоћ бугарског „Полимера“, пошли 2010. године и то путем којим досад нико није ишао – одозго надоле. Први пут у РТБ-у и у Србији примењена је нова метода откопавања која, што је врло важно, има висок степен искоришћења руде. Чак 95 одсто! Бугарска фирма је све време бринула о „вртоглавим“ радовима и кровину лежишта осигуравала анкерима. То огромно подземно „јаје“, наиме, нема ниједан потпорни стуб, па ако вам се, док сте доле, учини као да се земља на том месту поцепала и да стојите на међи јаве и сна, нећете много погрешити.
У јаву нас враћају чињенице о рудном телу „Т“ које нам износи руководилац Сектора геологије у Руднику бакра Бор Трајча Тончић (колеге га у шали зову „шеф подземља“). Каже да ће се први пут у стогодишњој историји „Јаме“ неко њено рудно тело цело откопати. – То ће се десити управо са лежиштем „Т“ и то крајем марта, када експлоатацију планирамо да завршимо. Дотад ће одатле бити откопано 218.245 тона руде, богате и сиромашне, са средњим садржајем бакра 3,87%, односно биће дата тачно 8.431 тона бакра. Ако тим бројкама додам и оне о злату (а има га у просеку 2,57 грама по тони) и сребру (просечно га у тони руде има 7,08 грама), јасно је да говоримо не о некој мугли тамо на ћошку, већ о веома исплативом лежишту – каже Тончић.
До краја марта, у рудном телу „Т“ треба да се откопа још око десет и по хиљада тона руде (5.511 тона богате, са садржајем бакра 4,9% и 5.000 тона сиромашне руде у којој има 0,9 одсто бакра), па ће, како каже Тончић, у односу на оверене експлоатационе резерве, по завршетку експлоатације, одатле бити откопано 90 одсто богате и 100% сиромашне руде, 73 процента бакра и 95 одсто пројектоване запремине лежишта.
–Ово рудно тело ћемо, упркос његовом импресивном изгледу, након тога највероватније морати да запунимо. Постоји, додуше, предлог да пробамо да размотримо да ли је могуће и сасвим безбедно да оно остане нетакнуто, али су шансе, за сада, мале. Зато бих и овим путем апеловао на све надлежне у Басену и ресорном министарству да заједно дођемо до неког рационалнијег решења од запуњавања. Штета је да један такав „објекат једноставно затрпамо. Може се он искористити на другачији, прави начин – каже Тончић.
Ове године, додаје, „јамце“ очекује велики посао. Циљ је „напад“ на деветнаести хоризонт и његово повезивање са седамнаестим, наставак експлоатације у рудном телу „Тилва рош“ (пошто је од надлежних стигло одобрење) и у лежиштима „Т1“ и „Т2“, али и израда капиталног ходника према рудном телу „Д“(дугачког 500 метара) и оног на најнижој коти (-235) који ће омогућити доистраживање „Борске реке“, највећег јамског лежишта.