У „Кривељу“ и мај са планираним количинама бакра

Избегли плављење, неке штете нису могли

 

Руду богатију металом дали готово по плану, али нису ни половину од планираних 2,31 милиона тона јаловине. – Тешкоће са бројем расположивих камиона увећане и врло видљивим штетама од киша и грмљавине: страдање електромреже, заглаве дробилица и пресипних места, дужи транспорт по лошим путевима, кварови и нарушена динамика припреме радилишта
КОП КРИВЕЉ. – Велике кише су стале, али су кривељским рударима оставиле бројне проблеме да их отклањају наредних месеци. Иако су радили у условима какве не памти ниједан од њих, захваљујући нешто бољем садржају метала успели су да – како сазнајемо од управника Милана Делића – испоруче флотацији 2.253 тоне бакра у руди, уместо планиране 2.043 тоне. За мало (односно за четири процента) измакло им је остварење и планираних количина руде (дали су 860.000 тона, а било је планирано 900.000), али се тежина ситуације највише испољила у билансу јаловине. Било је предвиђено да се уклони 2,31 милиона тона, а стигло се до 890.000, тако да је у мају дато 1,75 милиона тона укупних ископина од планираних 3,21.
Сумирајући петомесечни домет производње на копу са кога стиже највише бакра Рударско-топионичарског басена Бор, Делић нам рече да је план премашен и на руди и на металу у њој: – Уместо планираних 4,26 милиона тона руде дали смо 4,287 милиона тона – каже он. – У руди је требало да буду 10.123 тоне бакра, а дали смо 10.990 тона! Нажалост, план на јаловини није испуњен ни једног месеца од почетка године, па тиме ни петомесечни, делом због броја расположивих камиона, а делом и због ових незапамћених падавина. Ипак, приоритет нам је да откопамо планиране количине руде како бисмо обезбедили средства за инвестиције, покривање трошкова… Овог месеца смо пред задатком да дамо 826.590 тона руде са 1.787 тона бакра, али и уклонимо 2,215 милиона тона јаловине. Настојаћемо да расположивом механизацијом, људством, у околностима које су нас снашле, надокнадимо и индиректне штете које су нас задесиле, можда не као друге у Србији, али које нису мале.

Управник копа подсећа да је пљусак у ноћи између трећег и четвртог маја, када дно копа умало није било потопљено, био велика опомена рударима. Они су усред те ноћи успели да склоне багер и бушилицу, изместе електромрежу, помере пумпе и за длаку избегну хаварије. Багер и бушилицу су тако сачували, али заустављени су радови у усеку на дну копа, испод водосабирника, где се вади богатија руда. После два-три мирна дана, уследила је критична седмица од 12. до 19. маја која је погодила целу земљу, па и рударе “Кривеља”, али су је они „препливали“ за нијансу боље од осталих јер су оним пљуском „упозорени“ да се тако нешто спрема.
–Дочекали смо нове, велике падавине релативно спремно и безбедно – каже Делић. – Нисмо имали оштећења опреме, али трпела је производња, највише на дну копа, а и на осталим радилиштима убрзо нису постојали нормални услови за рад. Минирана стенска маса била је толико расквашена да се претварала у пулпу, стварала је клизишта, путеви су постали тешки, неки непроходни, надземна електромрежа у многим деловима је затрпана муљем, грмљавине су изазивале кварове трафо-станица, тако да су се застоји умножавали. Постојала је велика опасност од клизишта, обрушавања масе, уништавања опреме и повреда људи, па смо увели даноноћна дежурства надзорно-техничког особља у време падавина и ванредног стања. Особље је процењивало, тражило меру између безбедног рада и остварења производних планова. Дакле, мај је био тежак месец, али бих одао велико признање људима који нису питали колико и кад треба да се ради. Знајући какво је стање у земљи, остајали су на послу све док се опрема не извуче на сигурно, док се све не заврши. Јесте да смо подбацили на јаловини, али надамо се лепшем времену овог месеца како бисмо бољом организацијом и уз мало више среће покушали да остваримо боље резултате.