Простор и време за изградњу „нултог поља“

Подизањем до коте 393 добија се време за изградњу колектора Кривељске и Борске реке и Сарака потока, релејне пумпне станице, понтона, потисних цевовода, канала за допрему јаловине, измештање цевовода Сурдуп, израду приступних путева до новог тзв. нултог поља – каже Арсо Кљајевић, директор пројекта. – Као што ватра и слама не иду заједно, тако је и са песком и водом, упозорава Зарије Ристић, сарадник на овом послу, па јаловишта не треба узимати олако, већ дисциплиновано, уз сталне контроле и благовремено реаговање
КРИВЕЉСКО ЈАЛОВИШТЕ
. – Пошто су отклоњене последње недоумице око надвишења прве и друге бране, а тиме и нивоа његовог “огледала”, на кривељском јаловишту се увелико раде послови који ће омогућити раст брана до коте 393 и тако омогућити одлагање јаловине из тамошње флотације још годину и по дана. За то време, по речима Арса Кљајевића, директора пројекта проширења кривељског јаловишта на „нулто“ поље, треба да се заврше сви објекти у њему и око њега који ће омогућити наставак одлагања хидрофлотацијске јаловине. То су колектори Кривељске и Борске реке и Сарака потока, релејна пумпна станица, понтони, потисни цевоводи, канали за допрему јаловине, измештање цевовода Сурдуп, израда приступних путева итд.
Једноставније речено – каже Кљајевић – бране и ниво јаловишта у “пољу 1” биће подигнути за три метра чиме се повећава простор, а тиме и време одлагања за још годину и по дана, док се не заврше сви поменути објекти у “нултом пољу”. Аутор пројекта надвишења је борски Институт за рударство и металургију, а ревидент ИТНМС. Да би се то надвишење несметано одвијало, РББ треба да премести кондиционер крај друге бране на мало већу висину како би се добио притисак за бољи рад циклона, а остају и послови око дренаже, али ће се они решавати током самог надвишења. Овим подухватом добија се довољно времена да сви поменути објекти могу да се заврше у задатом року и „нулто“ поље преузме своју улогу. Врло је важно рећи да у „пољу 2“, испод којег пролази постојећи колектор, неће бити надвишења како би се избегла било каква додатна оптерећења. Издвојен песак на “брани 2” само се делом помера ка другом пољу, али не залази у зону колектора.

За оне којима је то мање познато да кажемо да јаловина из флотације (пулпа којој је “одузет” бакар) стиже на јаловиште бетонским каналом, улази у разделне шахте, па у цевоводе који је воде до хидроциклона на бранама. Хидроциклони издвајају песак од кога се формира брана, а вода се слива у језеро, бистри и пумпама поново враћа у процес. Само надвишење не подразумева никакве посебне радове, изузев поменутог измештања кондиционера, већ сагледава могућности безбедног одлагања још неко време, док “нулто” поље не преузме улогу нове депоније. Зарије Ристић, дугогодишњи радник на басенским јаловиштима и сарадник на овом послу, дао нам је још нека објашњења. – У кривељској флотацији се годишње преради преко 12 милиона тона руде из “Кривеља” и са “Церова” – каже он. – Од разделне шахте половина пулпе иде на “брану 1”, половина на “брану 2”. Пошто тамо нисмо имали висину за циклонирање, направљена је пумпна станица која је “гурала” пулпу у кондционер. Надвишењем бране кондиционеру ће бити потребна још већа висина тако да мора да се пресели на више место како би циклони боље издвајали песак. Када бисмо издвојили тридесет одсто песка из пулпе (а може и више) и одложили га ван осе бране према “пољу 2”, у границама које уважавају потпуну безбедност колектора испод, а исто то постигли и на првој брани према “нултом” пољу, добили бисмо још више простора у јаловишту. Јер, 30 одсто песка на 12 милиона тона годишње прераде је велика количина (3,6 милиона тона) која би ишла ван поља и време одлагања, можда, продужила на више од годину и по дана. А, према грубим рачуницама у “пољу 1” је (од 1982. до данас) одложено око 158 милиона тона пулпе. Ристић упозорава да јаловишта не треба олако схватати. Као што ватра и слама не иду заједно, тако је и са песком и водом, каже он. Зато је у овим пословима потребна изузетна дисциплина, контрола и благовремено реаговање. – Јер, преко 5.000 кубика пулпе на сат (са 24 одсто чврсте фазе) треба да се пропусти кроз канале до брана где се циклонира. Песком се подиже брана, а вода и муљ иду у “поље 1”. Да би од циклона до понтона стигла бистра вода, то растојање мора да буде најмање 600 до 800 метара. Без те даљине постоји могућност да пумпе повуку муљ. Зато се увек пази, а посебно у сушним периодима, да код понтона дубина воде буде већа од три метра. Одатле се пумпа око 1.500 литара у секунди назад, у резервоар флотације.
Ристић сматра да “поље 2” (које се не користи од 2008. године) може послужити за одлагање око два милиона кубика воде (што провирне, што речне), чиме би се избегли проблеми током суша.

You may also like

Leave a reply