Завршена друга фаза реконструкције кривељске флотације

 Раде две нове линије

 Прве провере показују веома добре резултате нових хидроциклонских батерија и голим оком је видљиво да машине много боље одвајају финији од крупног материјала – каже Љубодраг Бошковић, руководилац пројекта. – Већ урађено 60 одсто послова реконструкције по чијем завршетку ће се кривељска флотација технолошки високо котирати. – Јануара прерађено рекордних 870.000 тона руде и добијено близу 13.000 тона концентрата са 2.179 тона бакра у њему – истиче Саша Милић, нови управник флотације
ВЕЛИКИ КРИВЕЉ. – Ових дана свих шест млинова тутњи у кривељској флотацији, демонтирају се старе линије, монтирају и тестирају нове. Пројекат реконструкције овог погона Рудника бакра Бор, у коју Басен улаже 25 милиона евра сопствених средстава, одвија се само уз неминовне застоје и може се рећи да добро иде на оба фронта. Пре десетак дана завршена је линија основног флотирања за руду из прва два млина (прва секција) са шест огромних флотационих машина запремине 100 кубика и, седмим, кондиционером од 130 кубика. Пре њих постављена је линија за прво пречишћавање. Производња бележи добре резултате иако се одвија у условима који је често ремете. Према речима новог управника Саше Милића у јануару је прерађено рекордних 870.000 тона руде.
–Ова друга фаза реконструкције, која подразумева основно флотирање руде са прве секције и њено хидроциклонирање, завршена је 23. јанура – каже Љубодраг Бошковић, руководилац пројекта, притом објашњавајући шта је све, где и чиме замењено. – Од укупно пет фаза овог подухвата, у току је трећа и може се рећи да смо кроз ове две линије и цевоводе, пумпне и компресорску станицу, односно целокупну инфаструктуру, досад обавили 60 одсто посла. Технолошки параметри нових линија за основно флотирање и прво пречишћавање још се проверавају и први резултати су веома добри, али још има места за корекције. То ће боље сагледати колеге технолози, међутим већ и голим оком је видљиво да машине дају много бољи “прелив”, хидроциклонске батерије много боље одвајају финији од крупног материјала.

Напредовање у трећој фази

Што се тиче напредовања у трећој фази, већ је обављена демонтажа старих и монтажа нових челичних потконструкција и у току је инсталација резервоара од 40 кубика. Они ће служити за друго, треће и контролно пречишћавање. Инсталисане су и пумпе за препумпавање концентрата другог пречишћавања у треће и концентрата контролног пречишћавања у домељавање. Инсталацију резервоара обавља Meco Minerals, а РББ га прати израдом инфраструктуре. План је да почетком марта стартује и ова фаза.
Објашњавајући зашто је дошло до малих померања рокова у овом обимном и компликованом послу, Бошковић каже: – Дошло је због нашег инсистирања да пројектанти накнадно провере статику, носивост свих бетонских конструкција у подруму где смо, сигурности ради, били принуђени да обавимо додатна ојачавања. Међутим, овим смо умногоме предупредили евентуалне проблеме у даљим пословима. Наш саговорник најављује и пристизање новог крана носивости 16 тона за халу флотирања који је, такође, услов за обављање четврте и пете фазе реконструкције јер се његовим постављањем резервоари више не би убацивали кроз кров флотације. – У току је и избор извођача радова за ојачање и продужење кранске стазе – каже Бошковић. – Идеја је да стазу изведемо ван хале флотације како бисмо, кад се хала напуни машинама, имали плато за сервисирање, утовар-истовар опреме и резервних делова.
Подсетимо да је циљ комплетне реконструкције овог погона РББ-а поправљање квалитета крајњег производа флотације како би се нова топионица снабдевала одговарајућим концентратом, замениле старе машине и аутоматизовао процес флотирања. Тиме би се умањила људска грешка, а заменом машина повећало временско искоришћење и квалитет концентрата, што је и – више бакра. Повећава се и количина руде која ће овде моћи да се прерађује. Већ сада свака од млинских секција прерађује 450 тона на сат, што је стотинак тона више него у најбољем периоду њеног рада. Годишња прерада ће са преко осам милиона тона отићи на 10,5 до 11 милиона тона руде са кривељског копа.

Компјутери “заврћу” вентиле

Циљ је да се овде годишње прерађује и 5,5 милиона тона руде из Церова. То ће бити посебна линија, флотација у флотацији, зато што је састав те руде другачији од кривељске, а рачунари којима ће се аутоматски пратити флотирање, калибришу се на улазу у млинске секције које се „хране“ рудом са кривељског копа. То би водило до улазних параметара на основу којих рачунар не би могао добро да профилише комплетан процес.
Промене на плану аутоматизације кривељске флотације уочили смо и на командном пулту где је већ инсталисана нова линија монитора тако да кад све буде готово више неће бити ручног подешавања типа „окрени вентил два круга“, већ ће се све регулисати мерачима протока, аутоматским вентилима, дозирањем и контролом реагенаса, креча… Основно флотирање пратиће се посебним системом камера које ће снимати пену, мехуре у пени, а рачунар ће одређивати параметре за дозирање реагенаса и свега осталог што је потребно да би се максимално повећало искоришћење бакра. Након реконструкције кривељска флотација ће се технолошки високо котирати не само у Европи.

Рекордни јануар

И док флотери уче како да раде са новом опремом, производни резултати у првом овогодишњем месецу су за похвалу. Нови управник Саша Милић задовољно каже:
–Јанура смо прерадили 870.000 тона руде, што током прошле године није постигнуто ни у једном месецу (највише у марту: 853.000 тона). Дали смо близу 13.000 тона концентрата са 2.179 тона бакра. Искоришћења су била према плану, као и искоришћења агрегата. Прерада руде повећана је на пројектованих 450 тона на сат по секцији што раније није било, из ових и оних разлога, па смо тако и дошли до ових 870.000 тона. Истина, реконструкција мало отежава услове за производњу, али и у таквим околностима настојимо да имамо што мање застоја, а што више бакра.
Циљ флотера у фебруару је прерада 770.000 тона руде са кривељског копа, 190.000 тона из Церова и добијање 1.900 тона бакра у концентрату из оба рудника. Ових десетак фебруарских дана добро су радили и за који дан ће, према процени управника, већ бити „у плусу“.