Довољно руде за добар финиш

 

 Стање радова и путева на копу је такво да ће се овог и наредног месеца, ако не буде већих снежних непогода, остварити месечни и годишњи план откопа руде и бакра у њој – каже управник Милан Делић. – Имају со и возило за њено посипање, граде заштитне берме поред путева које насипају кречњаком, све машине снабдели антифризом, санирају надземну електромрежу и – штеде. – Премашен десетомесечни план на руди и бакру у њој: дато 8,8 милиона тона руде са 22.900 тона бакра
Завршница године на кривељском копуРТБ Бор, КОП КРИВЕЉ
. – Рударима на кривељском копу предстојећих зимских месеци највише би одговарао „пиротски асвалт“, како у шали зову смрзнуто блато на путевима којима тутње тешки камиони, али како ствари стоје већ од 26. новембарског дана почело је рвање са снегом. Забелео се само неколико сати после наше посете овом највећем басенском рудокопу, међутим према ономе што смо чули од управника Милана Делића, највероватније их неће омести у настојању да остваре годишњи план откопа руде и дају планирану количину бакра у њој. Јер, у претходних десет месеци су га премашили!
Завршница године на кривељском копуСтање радова и путева на копу је такво да има довољно припремљене руде у текућем захвату на дну копа (коте 65 и 80), као и у тзв. скраћеном четвртом захвату. Отуда је извесно да ћемо и у децембру, ако не буде већих снежних непогода, што је могуће, остварити и тај месечни а тиме и годишњи план на руди и бакру у њој – каже Делић. – Иако увек тежимо да остваримо планове на јаловини, који су махом напрегнути, сви проблеми са механизацијом и временским (не)приликама најчешће се ту одразе.
Завршница године на кривељском копуУ последњем овогодишњем кварталу на површинском копу „Велики Кривељ“ настоје да бољом организацијом на минимум сведу трошкове по јединици ископине. Код експлозива – по Делићевим речима – то чине бољом припремом геометрије бушења, код гума (где цена квалитетних иде и до 30.000 долара по комаду) припремом путева, а скраћењем релација и упошљавањем транспортног система штеде горво. У једносатном застоју током смене настоје да реше три ствари – да радници доручкују, да се продужи електромрежа и подмаже багер. С обзиром на то да је већ „мирисало“ на први снег затекли смо их у припремама за надолазећу зимску сезону – за тешке услове и хладноћу, ремонте на отвореном…
Завршница године на кривељском копуНама ово није прва зима и спремно је дочекујемо – каже управник. – Имамо довољно соли, исправну солану за посипање, грејдер који ће одржавати путеве унутар копа и настојати да се снег и кише што мање одразе на остварење плана или изазову, не дај боже, неку хаварију. На успонима поред путева израђујемо законом прописане заштитне берме ради безбедности камиона при евентуалном проклизавању, а путеве пресвлачимо и кречњачком подлогом и тврдом јаловином. Санирамо водове и ормане надземне електромреже како би у случају кише и снега било што мање пробоја јер знамо да изазивају застоје багера и бушилица, који се озбиљно одражавају на производне резултате. Све машине снабдевене су антифризом, припремљен је алкохол за одмрзавање инсталација, а ових дана ћемо обавити ремонт доњег строја и чауре багера „ПХ3“.
Завршница године на кривељском копуДелић нам задовољно рече да је кривељски коп за десет месеци ове године, односно до првог новембра, испоручио 8,8 милиона тона руде са 22.900 тона бакра. Десетомесечни план био је 8,3 милиона тона руде са 22.567 тона бакра, па је очигледан пребачај од око пола милиона тона руде и око 330 тона бакра у њој. Што се тиче раскривке, за дест месеци планирано је уклањање 30,4 милиона тона, а остварено 23,5. План за новембар је 880.000 тона руде са 2.245 тона бакра и 1,99 милиона тона јаловине, тако да су укупне ископине за једанаести месец 2,87 милиона тона.
За протеклих 25 дана – износи најсвежије податке наш саговорник – рудари су откопали 672.000 тона руде (што је 92 одсто плана) и превезли 1,4 милиона тона јаловине (86 одсто планиране), тако да су укупне ископине за то време 88 одсто планираних. До краја новембра настојаћемо да дамо планирану количину руде и бакра у њој, као и да се бољом организацијом и краћењем релација певоза приближимо плану уклањања јаловине, уколико нас невреме не омете.

You may also like

2 Comments

  1. Malo o „Insajderu“

    Na ovu reakciju me je potakla „kolektivna histerija“ zbog emisije B92 „Insajder“ o RTB-u koja treba da se emituje. Vrlo perfidne, neprekidne reklame emisije, su polako ali sigurno podizale raspoloženje u gradu. Pri tome ne prepoznajem svrhu emitovanja emisije, ona ne može doneti ništa dobro, jer je bazirana na „istini“ osvedočenih neprijatelja sadašnjeg rukovodstva RTB-a.
    E, sad se postavlja jedno pitanje: „Zašto uopšte „Insajder“ i da li „Insajder“ treba uopšte da razotkriva i traži? Zasto to ne rade Organi gonjenja (MUP)?
    Razmišljajući zadnjih dana o svemu ovome dođoh do poraznih rezultata, koje, verovatno, većina ljudi neće prihvatiti. Naime, B92 je nastao kao NEZAVISNA tv i radio stanica, koja je imala hrabrosti (u momentu nastajanja) da piše o svemu, da otvoreno kritikuje i da zahteva rešenje. U međuvremeno se situacija bitno promenila, zavladala je apatija i nezainteresovanost u B92, ali sa druge strane trebalo je zadržati gledaoce i prethodni imidž nezavisnog medija Zato je stvoren „Insajder“ da opravda ugled B92 kao slobodnog medija. Slično kao što je 5. oktobar bio teatar, tako je i „Insajder“ teatar za žnatiželjne i željne senzacije. I novinari vođeni tim ciljem, kao istražuju od „Kolubare“ , „Galenike“ i Kosova do, sada, RTB-a. Pri tome se stanovništvo senzacionalistički jedno mesec dana unapred priprema na serijale u kojima glavnu reč imaju bivši, nezadovoljni rukovodioci, stranački prvaci i ljudi od struke u čije mišljenje se ne sme sumnjati. A treba sumnjati jer je najčešće zlurado i zlonamerno, vezano za ličnu rehabilitaciju,ili „lov u mutnom“, kojim treba uloviti bolji položaj. A ljudi pričaju i prepričavaju, opasno. Stoga tvrrdim da „Insajder“ o RTB-u ne može doneti nošta dobro. Ljudi se dele, onda opet pričaju, pa se opet dele itd.
    Baziran na senzacionalizmu, vrlo malo na argumentima, on menja mišljenje ljudi u gradu i Srbiji. Pri tome B92 radi tuđi posao, ono što bi trebalo da radi Policija, kao rade oni, (verovatno im je argument, policija neće, nesposobna ili ne sme od gradskih moćnika) jer su oni savest građana, hrabri i slobodni. Bilo bi mnogo bolje, da svako radi svoj posao.
    U momentu kad nova topionica nezaustavivo niče, a sa njom i fabrika sumporne kiseline, pretpostavljam da samo zlonameran čovek će se upustiti u tu avanturu, čiji je jedini cilj zaustaviti investicije i smeniti rukovodstvo basena. Ali novinarima iz B92 je normalno sasvim sve jedno, jer žive u Beogradu i nisu zainteresovani šta jos jedno propadanje RTB-a može doneti gradu Boru, ali i Srbiji. Smatram da svako ko ima DOKZE za svoje tvrdnje te dokaze treba da da Policiji, da oni, bez senzacionalizma i dizanja temperature, ispitaju situaciju, pa ko je kriv neka odgovara, a ko nije kriv neka nastavi sa gradnjom Bora i budućnosti.
    Talasanje u ovom momentu ima za cilj samo jedno, smenu Generalnog direktora RTB-a i zaustavljanje investicija. U ovom momentu kad grad počinje da živi, posle godina čamotinje i mrtvila, kad plate u RTB-u rastu i sasvim su pristojne, malo je reći da se takvi postupci graniče sa mentalnim poremećajem.
    Značaj RTB-a za grad i Srbiju je ogroman, mi, obični ljudi ne možemo ni shvatiti koliki je. Stoga tvrdim, da su novinari B92 igrajući nečiju igru, nesvesno postali protivnici progresa. Prosečan čovek će im aplaudirati, diviti se hrabrosti, prepričavati i praviti štetu. Jer investicije u RTB su vrlo velike i nisu okončane. Šteta se ne čini samo rukovodstvu basena, samom basenu, gradu, nego i Republici Srbiji koja je garant za kredite za investicije.
    Gledajući Borske „rekla kazala“ sajtove zaključila sam da je izborna kampanja DS-a počela, te da je cela ova halabuka oko RTB-a i organizovanje emitovanje „Insajdera“ po logici i sa ciljem „što gore to bolje“ ustvari njihovih ruku delo.
    Kao što vidite ja sam jedna od onih koji misle drugojačije od većine, kojoj je nametnuto instrumentalizovano mišljenje, vrlo dežurno, vrlo potrebno. U tu svrhu je korišćen B92 kao „slobodan, ali i podoban“ medij.
    Bogdanka Bogdanović,diplomirani fizičar
    profesor u penziji

Leave a reply