Басенски геолози на златном трагу у Малом Кривељу

Лежиште које обећава

Минерализације са 0,25 до 0,64 одсто бакра почињу од саме површине и досежу 600 до 800 метара дубине. – Трајча Тончић: Наредне две године потпуно ћемо истражити ово лежиште које је по садржајима злата у дубљим деловима (изнад 0,2%) одмах иза „Борске реке“. Руде „Малог Кривеља“, као и лежишта „Кривељски камен“ немају оксида, па су изузетно повољне за прераду. – Обећава и околина рудних тела Т-серије и лежишта „Борска река“ у Јами
РББ. – Недалеко од школе у Малом Кривељу басенски геолози буше пету бушотину и 17. децембра, када смо их посетили, били су на 700 метара дубине од пројектованих хиљаду. Руководилац сектора за геологију Рудника бакра Бор Трајча Тончић рече нам да су прошлогодишње и овогодишње бушотине показале садржаје бакра од 0,25% до 0,64%, па се на основу њих, а и ранијих (када овакви садржаји нису били занимљиви јер се трагало само за богатим муглама) овде очекују прогнозне резерве од око 500 милиона тона руде са средњим садржајем бакра од 0,33 одсто.
–Центар лежишта „Мали Кривељ“ је отприлике код овдашње школе где минерализација бакра почиње од саме површине терена и иде до 600, па и 800 метара дубине – објашњава Тончић, пошто је са пословођом прегледао управо извађена језгра. – Овде се издвајају два слоја. Први је од саме површине, па до неких 250 метара, где је садржај 0,35% бакра. Следи прослојак јаловине од 10 до 50 метара, а испод њега, на дубини од 300 до 500 метара је најбогатије орудњење чији садржај бакра иде од 0,4 до 0,6 одсто. У том делу садржаји злата су изнад 0,2 грама по тони, што је одмах за онима у „Борској реци“, а боље него у свим осталим порфирским, великим лежиштима РТБ-а. Врло је важно и то што у површинским деловима лежишта не постоји оксидни бакар, што је изузетно повољно за прераду те руде.
Пројектом је предвиђено да се лежиште „Мали Кривељ“ потпуно истражи у наредне две године са око 20 километара истражних бушотина. Тончић наглашава да око овог лежишта постоје још три блока минерализација сличног садржаја бакра које се такође јављају скоро од саме површине, па до дубине од 150 метара. Подсећа и да су недалеко одавде, на Кривељском камену, завршена истраживања и уоквирено лежиште од 75 милиона тона руде са 0,28 одсто бакра и 0,1 грам злата по тони. И то лежиште почиње одмах испод површине терена и простире се до 300 метара дубине. „Кривељски камен“ нема оксидне руде, па су оба лежишта веома перспективна за добијање бакра и злата у наредном периоду.
Осим у Малом Кривељу, геолози Рудника бакра Бор (до)истражују и рудно тело „Т3“ у Јами бушењем са 17. хоризонта. На основу досадашњих бушотина прогнозне резерве тог рудног тела су око пет милиона тона са 0,8 одсто бакра и изнад 0,3 грама злата по тони. Међутим, блок лежишта изнад 17. хоризонта још није потпуно истражен и то ће се учинити до априла наредне године да би уследила овера рудних резерви и израда пројекта откопавања. Са површине, по ободу старог борског копа, истражује се и околина великог лежишта „Борска река“. Ове године урађено је девет бушотина и започета десета поред самих барака Истражних радова. – Тим бушотинама смо установили четири нове зоне у којима очекујемо рудна тела богатија бакром и златом. На дубини су као и рудна тела „Т“, „Т1“ и „Т2“ (коте испод 13. и 17. хоризонта). У три бушотине смо наишли на садржаје изнад један одсто бакра и око 0,5 грама злата по тони. Са површине планирамо још три-четири бушотине како би потпуно дефинисали простирање минерализације, а онда истраживањима из јамских просторија одредили правце залегања тих мањих рудних тела у којима очекујемо висок садржај бакра и злата – каже Тончић.
Временске (не)прилике прекинуле су започета теренска истраживања у околини Минићева, па ће се она наставити на пролеће, да би у другој половини године биле урађене прве бушотине. Истраживања око старог борског јаловишта наставиће се чим тај простор буде враћен у надлежност РТБ-а из кога је искључен 2006. и предат држави, односно Светској банци за рекултивацију. – Тај простор нам је веома интересантан – каже Тончић – јер тамо је старо јаловиште са око 30 милиона тона јаловине, садржајем бакра изнад 0,25 одсто и злата од 0,5 грама по тони. Ту су и Оштрељски планири са 150 милиона тона јаловине из старог борског копа која садржи изнад 0,2 одсто бакра. Седамдесетих година прошлог века испод старог борског јаловишта пронађено је порфирско лежиште „Борски поток“, али тада РТБ није имао бушилице које би могле испод 1.000 метара дубине тако да простор није истражен до краја. Прогнозне резреве „Борског потока“ су изнад 200 милиона тона руде бакра са средњим садржајм 0,5% али мислим да се ради о већем лежишту и бољем садржају бакра и злата. Савременим методама откопавања са запуњавањем, тзв. паста технологијом, могуће је експлоатисати таква богата рудна тела било где да су – испод насеља, градова, па и јаловишта.
Тончић подсећа и на то да је југоисток експлоатационог поља Бор одавно познат по кварцно-баритним жицама са великим садржајима злата – изнад 20 грама по тони. Истражним поткопима ближе површини те жице су експлоатисане и претпоставља се да је отуда извађено више од пола тоне злата. Геолози РББ-а су лане ту урадили једну бушотину и наишли на златоносну зону дебљине 13 м са 1,33 грама злата и 28 грама сребра по тони.