Борска флотација није стала ни на минус двадесет два

Одледили 700 метара цевовода

 

Десетак метара над земљом, просецајући металне и раздвајајући пластичне цеви, борски флотери започели одлеђивање у недељу, на минус 20, и окончали посао ноћас у два. – Управник Ивица Младеновић: Најстарији басенски погон не само што није стао, већ је прерађена сва руда и шљака која нам је испоручена од почетка године. – Славољуб Николић, главни пословођа: Овде сам 30 година, али овакав Божић досад нисмо имали
БОРСКА ФЛОТАЦИЈА. – У борби са временом да што пре проради и друга линија цевовода за концентрат према филтражи, што ће омогућити стабилнији рад борске флотације, ноћас у два окончани су радови на одлеђивању цевовода дугог 700 метара започети у недељу, на минус 20 степени! Јуче смо затекли две екипе како отшрафљују (пластичне) цеви, спуштају их на земљу са носача високих десетак метара и, након одлеђивања топлом водом, враћају на место. Славиша Левкић и Горан Младеновић напредовали су од филтраже према флотацији, а Зоран Петровић, Десимир Андрејић и Ненад Пауновић од флотације према филтражи. Све то водили су управник Ивица Младеновић и Славољуб Николић, главни пословођа, који нам рече да је до залеђивања цевовода дошло током Божића, па се заједно са машинцима и технолозима одмах кренуло на посао.
– Било је заиста тешко – каже Славољуб. – Изузетно хладно, али смо даноноћно били овде и надам се да ћемо најкасније до јутра, одледити цевовод. Ја сам у флотацији 30 година и овде никад није било лако радити јер знамо колико је погон стар и какав је. Сличне проблеме имали смо и 2012. године, али смо сада много брже одледили цевоводе. На металним цевима просецали смо отворе, убацивали топлу воду и, кад их отчепимо, поново заваривали отвор. Сада одмрзавамо (пластични) цевовод за концентрат од јамске руде, док овај други за концентрат од топионичке шљаке ради. Што се тиче услова у погону, они су готово исти као и напољу због недостака грејања, лошег крова, поломљених прозора. Оно што смо могли, затворили смо пре зиме. Похвалио бих раднике свих служби који су овде дан и ноћ. Кући иду на пар сати, мало одморе, и враћају се на посао. Управник и ја смо Бадње вече и следећа три дана овде провели. Овакав Божић досад нисмо имали.
У најстаријем басенском погону (чија је хала грађена 1957. године) због дотрајалости крова и стакала избијених НАТО-бомбама, дува, прокишњава, леди се и пуни маглом, готово је исто да ли радите унутра или напољу. То нам је потврдила и добро обучена Драгана Микић, сменски инжењер, коју сретосмо у обиласку цевовода и дробилице шљаке. Ипак, налет великих хладноћа борски флотери стоички издржавају, а погон који прерађује јамску руду и топионичку шљаку – према речима управника Младеновића – не само што није стао, већ је прерађена сва руда и шљака испоручена од почетка године. У преради шљаке су на 91 одсто од плана, а руде из јаме 70 одсто, с тим што је то сва количина која је отуда стигла. Испоручили су 90 одсто бакра у концентрату планираног за протекли број дана јануара.
–Пошто су цевоводи на отвореном, а нисмо имали производњу да бисмо задовољили обе линије за отпремање концентрата до згушњивача, дошло је до замрзавања, али смо то успешно решили сопственим снагама. Јер, у оваквој ситуацији не можемо тражити помоћ од других погона који имају сличне проблеме. Најважније за борску флотацију јесте да није било застоја ни у преради шљаке ни јамске руде – каже Младеновић. –А, на ивици да станемо били смо првог дана Божића кад су замрзли цевоводи дуги 700 метара. Главни пословођа и ја дошли смо овде седмог јануара око пола пет и до деветог били ту. Кући смо ишли само да презалогајимо и мало одморимо, па опет у флотацију. Надам се да ћемо данас поново имати резервну линију за концентрат према филтражи. Јер, без ње смо у ситуацији да радимо на срећу.

На јаловишту је, такође, било страшно. Цевоводи до тамо су на висини од шест метара и нису покривени. Пумпне станице су биле веома угрожене јер термометри су показивали минус 22, али је субјективни осећај за Божић био минус тридесет! Ветар је био невероватан на јаловишту, али није се питало ко је барвар, ко електричар. Сви су се ангажовали, успели да одрже производњу и дају бакар. Што је најважније, није било ни повреда, јер ово је најстарији погон РТБ-а, просек старости запослених у њему је 50 година. Са 39 година, управник је међу најмлађима, а тридсетак људи има стаж за пензију. Изузев нове линије за флотирање шљаке, сви агрегати су старији него они који раде на њима (млинови су из педесетих прошлог века). Нова линија за прераду топионичке шљаке са новом “ХП 200” дробилицом и новим вертикалним млином, по речима управника, ради беспрекорно. Чека се још уградња нових флотационих машина да и тај пројекат буде готов. Тада ће се добити и завидни резултати у искоришћењу бакра, мада је оно и сада много боље него на старој линији. Али, како је флотација шљаке практично “уметнута” у стару флотацију и снабдева се водом из старих пумпи, ваздухом из старих агрегата, и њен рад зависи од јаловишта и старог дела погона за чију се функционалност борски флотери управо боре.