Да се глас рудара више чује

На централној прослави Дана рудара Србије у Бору 18 рудара из рудника у Србији добило признања. – Награде рударима, међу којима су и
по двојица из Рудника бакра Бор и Рудника бакра Мајданпек, уручио ресорни министар Милан Бачевић

Најбољи рудари српских рудника окупили су се 6. августа у реновираном хотелу „Језеро“ на Борском језеру да обележе свој празник, Дан рудара Србије. Дочекали су их домаћин Благоје Спасковски, генерални директор Рударско-топионичарског басена Бор, председник Владе Србије Ивица Дачић и министри Милан Бачевић и Млађан Динкић.

На централној прослави Дана рудара Србије Милан Бачевић, министар природних ресурса, рударства и просторног планирања, осамнаесторици рудара из рудника у Србији, међу којима су и по двојица из Рудника бакра Бор и Рудника бакра Мајданпек, уручио је признања и награде (ручне часовнике) за допринос развоју рударства.
-И ова свечаност је доказ колико поштујемо ваше напоре да Србији буде боље, али уједно је и доказ да желимо да вам помогнемо да радите и живите у бољим условима – обратио се рударима министар Милан Бачевић.
У име награђених рудара захвалио се Света Ивановић, рудар у руднику „Леце“:
-Рудар је срећан када има организовану производњу, добре услове за рад и када може својим радом добро да заради. Тада је спреман да обара рекорде. Влада треба да чује глас рудара, а министри треба да имају више слуха за раднике. Не тражимо много – само да радимо и да зарадимо – закључио је рудар Света Ивановић и истакао добру сарадњу руководства и рудара Рудника „Леце“ и Рударско-топионичарског басена Бор.
Градимир Војиновић (РББ):
Тешкоће су иза нас
Градимир Војиновић, копач-палилац мина у јами Рудника бакра Бор, већ 22 године зарађује рударски хлеб. Из родног Горњана дошао је у Бор, завршио Техничку школу и одмах се запослио у борској „Јами“. Памти и добре и лоше услове рада у рударству.
-Када сам почео да радим, учећи рударски занат од искусних колега, имали смо и добре услове и добре плате. А онда је наступио тежак период: застарела механизација, инфлација, мале плате… На срећу, све те тешкоће сада су иза нас, мада може да буде и боље. На додели награда разговарао сам са рударима из других рудника у Србији и видим да нама у Бору није лоше, али генерално очекујемо још боље услове за рад и боље плате – каже Градимир Војиновић.
Када је почео да ради, одмах после завршене школе, Војиновић је учио од искусних рудара. Сада он преноси искуство младим рударима:
-Имамо младе рударе на обуци. Једнога сам већ толико упутио у тајне рударског заната да ме сада мења на радном месту копача-палиоца мина у
рудном телу „Т“ док сам на одмору – истиче Војиновић другарство међу рударима и добру сарадњу са шефовима на чији је предлог и добио овогодишњу рударску награду.
-Добио сам признање и ручни сат који ћу чувати као успомену. После ове рударске свечаности себи и својој породици дајем још једну награду –
са супругом и две кћерке одлазим на море – задовољан је награђени рудар Градимир Војиновић.
Љубиша Кекић (РББ):
Веран свом багеру
Љубиша Кекић 32 године ради као багериста на површинском копу „Велики Кривељ“. Почео је 1980. године као помоћник багеристе и после пет
година учења и искуства постао је багериста. Својој машини остао је веран и тако ће, каже, дочекати пензију јер са бенефицијама већ има 39 година радног стажа. -Почео сам на старом багеру. Сада смо добили нову механизацију, али ја и даље радим на старом багеру који ме добро служи. Са њим ћу дочекати и пензију. Са бољим условима рада расте и плата и надам се да ће бити све боље – задовољан је Љубиша Кекић и послом и наградом.
-Добар је радник и одговорним радом свих ових година заслужио је награду – слажу се и Љубишине колеге и руководиоци.
Љубиша Кекић је први у земљорадничкој породици постао рудар. Касније је и његов рођени брат пошао његовим стопама, али не ради у Бору, него у руднику угља Јасенова код Крепољина. Када се ускоро растане од свог багера (због одласка у пензију), планира да се врати у родну Жагубицу.
Зоран Жикић (РБМ):
Нема резултата без слоге
Зоран Жикић, в.к.в. флотер, предрадник млевења у Флотацији Рудника бакра Мајданпек, укњижио је три деценије стажа.
-У руднику нема лаких послова, па није лак ни рад у Флотацији, посебно сменски рад, али га олакшавају слога, другарство, колегијалност. Као у мало ком другом послу, у овом нашем то долази до изражаја, а резултати рада видљиви су на крају сваке смене – каже Зоран, срећан због тога што је по мишљењу колега управо он заслужио назив најбољег рудара и ову вредну награду коју са њима дели. За младе који желе посао у Руднику његова је порука јасна:
– Ако желе да раде овај посао, ако су сигурни у себе, онда њихов избор поздрављам. Њима ће се рад исплатити, а Рудник са таквим људима
имати перспективу. Ја сам сигуран да ће рударења у Мајданпеку бити још дуго.
Јован Пупазић (РБМ):
Рударски хлеб – тежак и сладак
Јован Пупазић као в.к. возач тешких возила, у РБМ-у ради без мало четврт века, пошто је после десетогодишњег рада у ШИК „Јужни Кучај“ волан друмске крстарице заменио рударским грдосијама:
– Не каже се бадава да је рударски хлеб са седам кора. Зими хладно, клизаво, лети претопло, прашњаво, путеви захтевни, тешки, али никада
нисам ни помислио да овај посао заменим неким новим – признао је Јован не пропустивши да похвали своје колеге као изузетне возаче и одговорне
људе који зналачки управљају скупим машинама, али и да захвали свима који су га предложили за награду:
– Нудили су ми добро плаћену вожњу шлеперима, нудили и друге послове, али ја сам свој посао волео толико да ми на памет није пало да се определим за неки од социјалних програма када је то било актуелно. Говорио сам онима који су одлазили да ће Рудник опстати, бога молио да се не приватизује, јер сам веровао да рударење има перспективу. Срећан сам што је време показало да сам био у праву – испричао је Јован поносан на признање које му је припало.