Иванка Станчић, дипломирани инжењер технологије у РБМ-у

„Заборавља“ на радно време 

У Хемијску лабораторију ПУС-а дошла је као стипендиста РБМ-а и ради скоро три деценије. – Од 2005. до прошле године, као једини инжењер у служби, “заборављала” на радно време, празнике и годишњи одмор. – Обрадовала би је нова лабораторијска опрема јер би анализе биле брже, јефтиније и са више података, а производни резултати бољи

РБМ. – Међу овогодишњим добитницима награде „Инжењер Шистек“, најпрестижнијег рударског признања, не без разлога нашла се Иванка Станчић, дипломирани инжењер технологије у Руднику бакра Мајданпек. У Производним услугама је руководилац Хемијске лабораторије, где одговорним радом, самоиницијативом и организаторским способностима показује да и у рударству, посебно на појединим осетљивим местима, има посла и за жене.
“Поуздан је сарадник, увек одговоран извршилац задатака, жена за коју се радно време завршава тек када обави поверен посао, а коју ни непредвиђене околности, попут путовања, пешачења, рада у тешким условима због којих би многи одустали, нису заустављале. Она је пример млађим колегама. Успела је да створи тим који одлично функционише и представља поуздану карику у ланцу производње бакра у мајданпечком руднику“ – наводи се у образложењу одлуке о награди.
Иванка Станчић у Руднику бакра Мајданпек ради од 1986.године. Дошла је као стипендиста после завршеног технолошког факултета и остала до ових дана. Више од 10 година води службу у којој је започела радни век.
–Није то лак посао, посебно када су околности неповољне, када су резултати испод очекиваних, када је руда нефлотабилна и када треба саопштавати лоше вести. И када је добро и када је лоше, за нас, као службу, посла има. Раде се комплетне анализе, у потпуности прати производни процес. Хемијска лабораторија функционише као добро уигран тим вредних и одговорних људи у којем свако зна и ради свој посао. Не изостаје ни помоћ пратећих служби, бравара, електричара, техничара – каже Иванка Станчић.
Од 2005. до прошле године, као једини инжењер у служби, Иванка “заборављала” на радно време, празнике и годишњи одмор.
–Нема ту велике мудрости ни филозофије. На послу смо да бисмо радили добро, тачно, квалитетно и на време. А, опет и људи смо, да се међусобно помажемо, разумемо, подржавамо и сарађујемо. Заједнички нам је интерес да рудник постиже што боље резултате не само због нас него и због града и читавог овог краја који је судбински везан за рударење.
Иванка Станчић је успешну каријеру градила, захваљујући подршци и разумевању породице. То, као рецепт за успех, покушава да пренесе и на млађе колеге. Супруг, син, кћерка и унука знају за њен одговоран однос према послу, па јој више не замерају када закасни. Деца додуше, још памте, како су најдуже остајала са васпитачицама у обданишту, како су се најдуже играла у парку, док она “скокне” до седам километара удаљене лабораторије само да нешто уради.
–Могли бисмо да радимо и боље са новом опремом. Апсорбер, који представља срце лабораторије, исправан је, али има 38 година. Нови би омогућио да анализе буду брже, јефтиније, са више података – ради бољих производних резултата и економичности – каже Иванка уверена да се на нову опрему неће дуго чекати.