Јама повећала производњу и погонску сигурност

Прилазе рудном телу „Т3“

 

Са 808.000 тона резерви у рудним телима где се сада копа, са 4,3 милиона тона у „Т3“ (до кога им треба још само 40-ак метара ходника) и 15-ак милиона тона у „Борској реци“ изнад 17. хоризонта, Јама би – према оцени управника Владимира Фуфановића – уз набавку нешто нове опреме, могла да се стабилизује и нормално ради, поготово што сва та руда може да иде преко постојећег система дробљења
ЈАМА. – Од почетка године до краја марта у борској Јами је откопано 140.283 тоне руде са 1.209 тона бакра. Прошлог месеца рудари Јаме су запажено поправили свој месечни домет откопавши 52.528 тоне руде са 450 тона бакра, истовремено радећи и на побољшању погонске сигурности. Према речима управника Владимира Фуфановића очишћена су оба предталожника на 15 хоризонту од муља, бунари, усисне корпе пумпи. Замењени су и мотори на четвртој и шестој пумпи тако да су сада мирни у случају већег прилива воде. У току је и набвка лежајева за главни вентилатор, а док се они не замене раде два помоћна.
–Овог месеца, због проблема са једним бушаћим колима, план је нешто мањи него у марту – каже управник. – Треба да откопамо 45.000 тона руде са 364 тона бакра у њој. Средином априла обавићемо тродневни ремонт дробилице на 17. хоризонту и замену тзв. мерног џепа „Б“ (посуда која се пуни рудом и празни у скип који је избацује). Дане кад дробилица не буде радила искористићемо за ремонт камиона, а руду из „Брезаника“ и „Тилва роша“ имамо где да складирамо тако да ће се откоп одвијати нормално. У априлу завршавамо и ходник отварања за рудно тело „Т3“ и очекујемо да из министарства стигне оверен елаборат о његовим рудним резервама.
И док се у Јами припремају за улазак у четврто рудно тело из Т-серије, борски Институт за рударство и металургију пројектује откопавање дела РТ „Борска река“ на 17. и двадест метара изнад 17. хоризонта. Ту је реч о 15-ак милиона тона руде са 0,5 одсто бакра, али ако се томе дода злато и сребро, еквивалент би био 0,58 одсто бакра. Управник очекује да пројекат буде готов до краја маја, а откопаваће се тзв. коморно-стубном методом по којој би се врх овог рудног тела изнад 17. хоризонта поделио на блокове.
– истиче Фуфановић. – Рудно тело „Т3“, од кога нас дели још 40-ак метара ходника, нуди 4,342 милиона тона руде са око 28.600 тона бакра. Са поменутих 15-ак милиона у „Борској реци“ већ можемо говорити о 20 милиона тона руде изнад 17. хоризонта, што значи да сва она може да иде преко постојећег система дробљења, па би Јама могла да се стабилизује и нормално ради.
Јама, дакле, има руду, а са њом и перспективу. Уз поменута мања улагања у опрему једино нешто веће било би у побољшање ситема вентилације јер би у случају отварања „Борске реке“ одједном радило десетак дизел-машина. Постојећи систем вентилације (са окном пресека 6,5 м2 и вентилатором од 7.000 кубика) био би недовољан, па је неопходно ново вентилационо окно светлог пресека 22 метра од деветог хоризонта до површине (у близини Цементације) и од 17. хоризонта до деветог чиме би се све помињане локације повезале са постојећим системом. Пошто старосна структура рудара није баш најповољнија, стотинак њих је близу пензије, било би потребно и нешто млађе радне снаге. Ниска цена бакра посебно погађа Јаму јер она има неке неизбежене, фиксне трошкове и са малом и са великом производњом – рецимо струје за лифтове, испумпавање воде, вентилацију… Потпуно је јасно су они подношљивији са два милиона тона руде годишње, колики је капацитет дробљења, него са упола мање.
–Јама тренутно располаже са 808.000 тона рудних резеви са 6.263 тоне бакра у рудним телима „Т1“, „Тилва рош“, „П2а“ и „Брезаник“Са управником Фуфановићем спустили смо се на 15. хоризонт – 500 метара под земљу – и након полусатног пешачења низ глуве, мрачне и влажне ходнике, стижемо до радилишта у „Тилва рошу“. Одатле тренутно стиже највише руде. Наиме, уз сагласност пројектанта, отворена су три нивоа по систему ходника дупле висине и плочама између. Градимира Војиновића, универзалног КВ копача, и његовог помоћника Владимира затичемо како у мокрим мајицама, бумером обарају са свода комаде плавичасте руде, припремају нову серију за минирање. Војиновић је већ две деценије на пословима у Јами и, како нам рече, већ се навикао на услове у којима, иначе, раде и друге послове. Зависи кад им се шта падне. Сада буше и минирају, али по потреби и утоварају руду.

Војиновићев помоћник Владимир Божиновић је у Јами тек две године. И он рукује моћном машином, али у статусу помоћника и чисти бушотине које његов старији колега направи у стени. Помаже му и у свему осталом. – Тежак је рударски хлеб – каже Владимир – који се иначе школовао да ради много лагодније послове туристичког техничара. Али, како живот младима све ређе пружа прилику да раде оно што желе, и ја сам, преквалификацијом и праксом уз колегу са којим се одлично слажем, заволео овај посао и више га не бих мењао. Уосталом, није овде ни толико лоше, мора само пажљиво да се ради. Ко хоће може и овако да заради свој хлеб.
Сашу Јаћимовића, који је, као и Војиновић, у Јами већ 20 година срећемо на изласку из ходника. Иде са суседног радилишта. Испод рударске лампе која је својим снопом секла јамску тмину пред нас је изронио крупан човек који је десет година радио као рудар, а онда постао сменски надзорник. – Почео сам од “Брезаника”, па преко „Т1“ и „Т2“, стигао, ево до „Тилва роша“. Настојимо да посао иде што боље, али нас набавка делова за опрему ставља на искушења, па се сналазимо како знамо и умемо. У марту смо успели да повећамо производњу зато што смо отворили краће приступне ходнике за нове етаже “Тилва роша”. Тако смо ушли у само срце рудног тела, у добру руду, а и убрзали њен утовар и превоз. Овде раде све млади људи који су, уз неколицину старијих, већ испекли занат. Наравно, понекад воле да нешто на брзину одраде, воле да се шале, али постали су изузетни мајстори.