Јесен на копу “Кривељ” у знаку мобилности и штедње

Трећи месец са милион и по тона јаловине

 

Иако их повремени проблеми (најчешће у флотацији) омету да испоруче планиране количине руде, што се догодило у октобру, кривељски рудари бољим садржајима „пеглају“ подбачаје, па су премашили деветомесечни циљ: уместо 19.040 тона бакра у руди, дали 20.163 тоне. – Све озбиљније штеде на струји, дизел-гориву, експлозивима и дампер-гумама
КОП “КРИВЕЉ”. – Пред кривељским рударима у октобру је био следећи циљ: да откопају 900.000 тона руде са 2.011 тона бакра у њој и уклоне 1,92 милиона тона јаловине, што је 2,82 милиона тона укупних ископина! Подаци за 28 дана десетог овогодишњег месеца говоре да је флотерима испоручено 643.210 тона руде (што је око 80 процената плана) и уклоњено 1,494 милиона тона јаловине (86 одсто планиране). Збирно, на ископинама (руде и јаловине) план је остварен 83 одсто. Октобарски подбачај на руди – према објашњењу управника копа Милана Делића – није због тога што коп није могао да је откопа, већ зато што није имао где да је складишти.
– Било је поправки на секундарном дробљењу и млиновима у флотацији – каже Делић – тако да је депонија повремено била пуна и мање смо радили на руди. Али, пошто су нам интервенције најављене, настојали смо да количине надокнадимо бољим садржајем и остварили смо средњи од 0,266 одсто. Њиме ћемо се приближити планираној количини бакра у руди. За 28 дана дали смо 1.716 тона. Време кад је депонија била пуна користили смо за ситније оправке сипки, трака, мотора и редуктора и знатно више возила усмеравали на јаловину. Остварење на том плану за месец у коме је било киша – солидно је. Очували смо добар тренд у раскривању из августа (када смо дали 1,7 милиона тона) и септембра (са 1,528 милиона тона јаловине) јер смо на путу да и у октобру пређемо милион и по тона.
Деветомесечном билансу откопа руде у “Кривељу” не може се много приговорити јер је од планираних 7,926 милиона тона, остварено 7,317 што је 93 процента. Планирани средњи садржај бакра у руди (деветомесечни) био је 0,248 а остварен је 0,287 одсто – за 15 процената већи!.
–Тиме је делимично „испеглан“ подбачај у количини – каже Делић. – Односно, није се подбацило на бакру у руди. Напротив: планирано је 19.040 тона, а дате су 20.163. То је пет до шест процената преко плана. Међутим, први месеци у овој години били су, по обичају, гори на јаловини због лошег времена, мање расположивости камиона и низа других проблема, па деветомесечни биланс јаловине није најбољи, износи 64 процента планираног. Али, охрабрује нас постигнуто у раскривању током августа, септембра, па и сада октобра, јер држимо тај корак од преко милион и по тона месечно (а то је између 75 и 85 одсто плана). Надамо се да ћемо годину завршити даљим растом.
Главни правци напредовања кривељског копа сада су у северозападном делу (етаже 320 и 305) где два “комацу”-багера товаре и руду и знатне количине јаловине, пошто је на повољној удаљености од транспортног ситема. Други правац је североисток (коте 500 и 485) одакле сва јаловина иде на Источни планир. Међутим, за две-три недеље очекује се повезивање путем и тог дела копа са транспортним системом, што је, опет, могућност превоза већих количина јаловине, као и бржег одласка машина и сервисних екипа на радилиште. И са неколико наредних етажа узимаће се само јаловина, пошто се руда очекује са кота (140, 215 и 320, 305). Проширење копа на овој страни свакако ће донети стабилне испоруке руде наредних година.

У настојању да смање трошкове на копу све већу пажњу поклањају максималном капацитету, а штеде тамо где се највише троши. У случају копа то су електрична енергија, дизел-гориво, експлозиви, дампер-гуме. – Кренули смо од електричне енергије – каже Делић – па багер не палимо само због два-три камиона, већ кад може дуже да ради пуним капацитетом. Исто тако поступамо са транспортним системом и свуда где се користе јаки електромотори. О потрошњи гума за тешка возила одувек смо водили рачуна, а сада још више. Чешће проверавамо притисак, чистимо путеве и насипамо их бољом подлогом која ће спречити проклизавање и цепање гума. Мекше стенске масе по ободу копа утоварамо без минирања или ређе правимо бушотине, а пошто је на копу доста хидрауличне механизације, рационализована је потрошња уља и мазива. Проверавамо сва црева, цилиндре, пумпе да би се предупредило цурење и губици уља. У току је и озбиљна кампања штедње дизел горива: строго се пази да камиони не раде у месту, већ да крену када је багер спреман за утовар. Рационализовано је, додаје наш саговорник, и одржавање зупчаника, амортизера, пумпи. Поправљају се сви делови који још могу да се искористе, а оно што мора и може, набавља се се домаћег тржишта. Познато је да, рецимо, оригиналан лежај из увоза доста кошта, али ако, по оцени стручњака, неки са домаћег тржишта може да задовољи, се мења домаћим. Многе чауре и зупчаници већ се праве у сервисној радионици на старом борском копу.
–Истакао бих оптимизам око петсто запослених на копу – закључује Делић. – Они су прихватили и мере штедње и максималан рад јер су схватили да ако буде производње, ако дају максимум у раскривању, ако складиште руде буде пуно, у флотацији ће бити концентрата, у топионици бакра, а са њим и редовних плата. Ми смо први у том “бакарном ланцу” и наш циљ је да га дамо што, са што мање трошкова. А сви су – од надзорно-техничког особља, преко руковалаца, до мајстора на одржавњу – схватили свој задатак. Похвално је и што немамо већих повреда на овако тешким пословима, што значи да поштујемо мере безбедности на раду. У позну јесен и зиму улазимо са оптимизмом, спремни да максимално радимо и штедимо.