„Кафић“ као незабораван сусрет са борском Јамом

 Преко пет хиљада посетилаца

Данас се навршава седам година како је, на идеју руководства РТБ-а, једна рударска „канцеларија“ на 389 метара под земљом (на почетку 11. хоризонта), уређена „по рударски“, омогућила бројним посетиоцима да виде и осете како је радити дубоко доле
ЈАМА. – Данс се навршава седам година како је, на идеју руководства РТБ-а, реализована једна занимљива идеја. Реч је о претварању једне рударске „канцеларије“ (у стени) на 389 метара под земљом (на почетку 11. хоризонта) у клуб који је временом популарно назван „кафићем“, пошто уз причу о рударењу радозналци тамо могу да се окрепе кафом и соком. У повећу подземну салу, уређену „по рударски“ са дрвеним клупама и столовима, спушта се лифтом, а онда стиже рударским ходником који се одавно не користи. Јер, рудари су у међувремену сишли још дубље, на 700 метара од светлости дана.
Преко пет хиљада посетилаца са разних страна и меридијана, дебела књига (записаних) утисака и много већа оних које нису могли на брзину да опишу, потврђује да је „кафић“ не само обогатио овдашњу туристичку понуду, већ и понудио „причу“ из прве руке о томе где и како се копа бакар. За оне који живе далеко од Бора то је био веома занимљив догађај, али списак посетилаца показује да је и многе Боране копкало где то раде, или су радили, њихови очеви, дедови, рођаци… Јер, поред „кафића“ постављен је и бушаћи чекић тако да могу да виде, да чују његову буку, а они смелији и да сами оборе који комад стене.
–Прошле године „кафић“ је видело 620 посетилаца, а током минулих година сигурно преко 5.000 – каже Саша Србуловић, руководилац техничке припреме Јаме и водич. – Били су овде људи који су лани прославили 50 година своје матуре, учесници семинара златара, европског рударског форума, симпозијума о рециклажним технологијама, октобарског саветовања рудара и металурга. „Кафић“ су посетили и кинеска делегација, Словенска културна скупност „Драго Чех“, студенти јапанског Акита универзитета, екипа ТВ емисије „С Тамаром у акцији“, удружења кластера за заштиту животне средине. Планинарско друштво „Јосиф Панчић“ из Београда, које је видело много планинских врхова, овде је завирило у земљину утробу. Ранијих година било је овде и доста државника, амбасадора, представника страних компанија, глумаца, певача, фудбалера „Црвене звезде“, наша ватерполо репрезентација…

У почетку, каже Србуловић, имају страх од лифта, али кад виде да у њега стаје 60 особа ослободе се и они који се иначе не возе лифтом у својој згради. Једном смо имали 120 посетилаца, па смо их поделили у више група. Удобно, безбедно спуштање и свежа ваздушна струја која их дочека брзо разбију њихове предрасуде (углавном везане за руднике угља) и одмах уследе бројна питања о Јами, руди, рударима, ходницима… – Углавном су сви пријатно изненађени – каже Саша – што потврђује и ова књига утисака. Омладина једног културно-уметничког друштва, мислим да су били из Румуније, је чак заиграла у лифту.
Србуловић подсећа да пријављивање за посету Кафићу иде преко Туристичке организације Бор, она то проследи протоколу РТБ-а, а протокол њима у управи Јаме. Посета има своју процедуру из безбедносних и здравствених разлога захваљујући чему минулих година није дошло ни до једне немиле ситуације. Уз прописну заштитну опрему, посетиоци од Саше добијају све инфомације у вези са рудником и рударима, почев од споменика испред управне зграде који сведочи да је на том месту током Другог светског рата био немачки радни логор. На лепом и интересантном искуству, на гостопримству, многи се захваљују и касније. Пишу и шаљу заједничке фотографије, те се после толико година, и толико посета, може похвалити идеја која ни на који начин није омела рад у руднику, а допринела је бољем упознавању овог тешког посла. Наш саговорник се нада да ће „кафић“ наставити још успешније, јер сви гости хотела „Језеро“ који су заинтересовани могу да га посете, а већ их шаљу и други хотели из града и околине. Пошто је реч о својеврсној промоцији РТБ-а, рударства и рада у руднику, посете се још увек не наплаћују.