Кривељски флотери сами заменили плашт млина тешак 75 тона

Запели и успели

За осам дана педесетак запослених у службама одржавања кривељске флотације из темеља су померили млин са куглама и успешно обавили ремонт какав није рађен у 33-годишњој историји овог погона. – Нова опрема великог капацитета и аутоматска регулација донела флотацији стабилан процес, боља искоришћења машина и метала из руде, као и мање трошкове одржавања
ФЛОТАЦИЈА „В.КРИВЕЉ“. – Од другог до десетог новембра у кривељској флотацији педесеторо запослених у службама одржавања извело је подухват какав се први пут бележи у 33-годишњој историји овог погона Рудника бакра Бор. За осам дана и ноћи заменили су дводелни плашт млина са куглама друге млинске секције заједно са облогама, а да би то урадили морали су да растуре читав млин дуг осам, а висок пет метара. Његов плашт тежак је укупно 75 тона, с тим што једна „полутка“ тежи 38 тона, а друга нешто мање. Тежина „полутки“ је веома близу максималној носивости крана у хали, па је то био додатан разлог за пажљив рад. Према речима управника флотације Саше Милића овако деликатан ремонт млина сопственим снагама конкретан је допринос флотера актуелним мерама штедње и потврда њихове спремности да се упусте у посао какав досад нису радили.

–Ово је први пут да се млин помери из темеља, да се за нешто више од 200 сати ремонтује и поново успешно покрене – каже Милић. – Млин сада добро ради и на реду је решавање сличних проблема на првој и трећој секцији. У плану је да нови плашт за исто такав млин прве секције стигне почетком марта, а заменићемо га сигурно брже него сада. Плашт, везне елементе, ослонце и елаборат за демонтажу и монтажу овог млина израдила је београдска фирма „Лола – Пројектовање, машиноградња и ливење“ по веома прихватљивој цени, а све остало обавили смо сами. За 33 године овај милин је сигурно 28 непрекидно радио, па је изашао из осе, дошло је до замора материјала, учесталих кидања завртњева и пуцања плашта. Њихова замена и варење односили су нам много времена, па ће након овог ремонта искоришћење друге млинске секције сигурно бити преко 95 одсто. А, стабилно дробљење и млевење основни су услови да флотацијска концентрација буде онаква каква је планирана.
Уз напомену да млинови нису били обухваћени реконструкцијом кривељске флотације, подсећамо да су најпре уграђене три ХПП-дробилице и редуктори за траке. Линија млевења је добила нове хидроциклоне и варијаторе брзина на циклонским пумпама, а онда су монтиране нове линије великих машина за основно флотирање и пречишћавање и на крају опрема којом је процес потпуно аутоматизован – анализатори и ПСМ-уређаји који мере уситњеност руде по изласку из млинова. – Сада сваког тренутка знамо шта се догађа у производном процесу – каже Милић. – Сталне “он-лајн” анализе производа и гранулометрије самлевене руде омогућиле су нам да искоришћење метала из ње порасте за седам-осам одсто, а контролишемо и анализирамо десет ставки од улазне сировине, преко међупроизвода до дефинитивног концентарта. Степен самлевености руде контролише се ПСМ-уређајима; садржај бакра, гвожђа, сумпора, алумината и кварца – анализаторима итд. Све то је повезано са ОЦС-системом који, зависно од информација које добија, подешава дозу реагенаса, количину ваздуха и остале параметре. Реч је о врхунској технологији која, уз то, елиминише субјективне грешке.
Велике флотационе машине (100 кубика) донеле су флотерима не само веће временско искоришћење, већ и једноставније одржавање. Више не одржавају 150 машина, колико их је било раније, већ четрдесет, а за три године, откад ради прва линија, немају озбиљније проблеме. Већ су добро савладали и одржавање електронских уређаја (нивометра, позиционера) којих има доста у новој опреми. Иако има још тога што треба да науче, да исправе, да реше у ходу, бољитак у раду флотације након реконструкције се види, посебно на плану прераде неповољне руде са високим садржајем сумпора и алумината. –Ту смо резултате сигурно поправили за десетак одсто и можемо да производимо концентрат какав захтева нова топионица у погледу садржаја бакра – каже Милић. – Реконструкцијом и преостале две млинске секције добићемо стабилније флотирање, а све то води бољим резултатима и мирнијем раду са више времена да превентивно одржавамо целу флотацију. А, то ће, опет, допринети стабилности процеса, смањењу трошкова, бољој организацији за циљану прераду 10,6 милиона тона руде годишње из “Кривеља” и 2,5 милиона тона са “Церова”, односно производњи концентрата са 21 одсто бакра и испод девет одсто влаге. Међутим, стари бубњасти вакуум-филтери на филтражи су, зависно од руде која се прерађује, технолошки ограничени у погледу минималног садржаја влаге. Да бисмо сигурно испоручивали концентрат са мање од девет одсто влаге, какав захтева нова топионица, у плану је набавка филтер-пресе која с лакоћом спушта влагу на испод осам одсто. Тиме ћемо превазићи проблем који је и до сада доста добро решаван коришћењем специјалних реагенаса (аеро 3) на филтражи.
И на новој линији за прераду руде са ”Церова” повећана су искоришћења бакра. Откад је пуштено пет машина од по 100 кубика (уместо 21 од по 14) није било већих проблема. Сарадња са компанијом “Мецо Минералс”, која је испоручила нову опрему за кривељску флотацију, а летос и довела 300 стручњака из 28 земаља света (конгрес флотера) да је покаже као своју референцу, наставља се у добром духу. На време (пред зиму) затворена је и хала флотације продужавана због дохвата крана, а као највећи проблем флотера остаје јаловиште с обзиром на то да је при крају века експлоатације. – Због тога је – каже Милић – борском Институту за рударство и металургију поверен пројекат новог, тзв. нултог поља јаловишта (узводно уз Кривељску реку) који ускоро треба да буде готов. Ове јесени санирали смо и 237 метара колектора испод јаловишта убацивањем близу 500 челичних ремената тако да је он сада сигуран, али стручне екипе настављају да га редовно контролишу и извештавају.