Кривељски коп и флотација спремни за боље резултате у јулу

Тешкоће притискају, рудари се не дају

 

Кварови на траспортном систему и поправке млинова умањили домете рудника “Велики Кривељ” у јуну, али су проблеми већ превазиђени. – Флотери јуна нису чекали на руду, међутим застоји у преради су омели рударе да (за десетак одсто) досегну план, па ће до краја месеца – како нам рече управник Милан Делић – настојати да дају планиране количине бакра у њој. – Заменили смо плашт на једном млину и обложили два (један овде, други на “Церову”) и зато ће бити нешто мање концентрата, али ће технолошко искоришћење ићи преко 80 одсто тако да одржавамо континуитет из претходна четири месеца. Са две стабилне секције, наредних месеци биће све боље – каже Саша Милић, управник флотације
РУДНИК „ВЕЛИКИ КРИВЕЉ“. – Планске амбиције које су у највећем басенском рудокопу везивали за први летњи месец, стицајем околности окрњене су, али су рудари уз честе застоје транспортног система, и флотери уз застоје због радова на млиновима, успели доста да ураде, поготово на плану стварања услова да у јулу постигну више. Према речима управника кривељског копа Милана Делића за месец који управо истиче било је предвиђено откопавање 825.000 тона руде са нешто “јачим” садржајем метала (0,289 одсто), што би резултирало са 2.314 тона бакра у руди. Планирано је и 1,57 милиона тона јаловине, што је 2,395 милиона тона укупних ископина.
–За 26 дана јуна – по Делићевим речима – откопано је 617.190 тона руде (или 87 одсто плана) са просечним садржајем метала од 0,269 одсто, што је дало 1.656 тона бакра у руди. Пошто је наше складиште махом било пуно, флотација ниједног тренутка није чекала на руду, па је ових 87 процената искључиво због застоја у преради. Мало је времена до краја месеца да потпуно „испегламо“ подбачај, мада у флотацији сада раде све три секције, а складиште руде је, као што се види, и сада пуно. И садржај бакра у руди нам је нешто испод планираног, али већ копамо нешто богатију руду, па се надам да ћемо достићи план.

Пошто је јун обележила мала расположивост транспортног система, резулат тога и вожње јаловине на Високи и планир Тодоров поток је 807.760 тона. Тих 60 процената плана, по оцени управника, и нису тако лош учинак на јаловини јер су релације прилично дуже. Док одвезе једну “туру” до планира, по процени Дејана Митића, техничког руководиоца копа, камион може да превезе две-три до транспортног система. Зато је и превезено мање јаловине. Јер, кварови бубња и траке 104 крајем маја санирани су почетком јуна, систем је потом мало радио, али се поново ушло у његово детаљно сређивање, од чланкастог додавача дробилице, па до свих осталих трака и критичних места.

Темељније припреме

–Све је прегледано – објашњава Делић. – Уочене су слабости на буњевима, сипкама, бустерима и, сходно расположивим деловима, приступило санацији. И надаље је планирано детаљно праћење, строге контроле и благовремене санације, да би се предупредиле хаварије и дужи застоји јер свака планска замена било чега много је краћа него хаваријска, а застоји у производњи далеко мањи.

Проблемима техничке природе током јуна придружиле су се нагле смене високих температура и пљускова. Како заштитни ободни канали не могу да приме сву воду, идући ка дну копа она наноси муљ на путеве и електромрежу, а проклизавају и траке на дробљењу и транспортном систему. Руда се теже товари и прерађује тако да свако невреме узме свој данак.
– Међутим, расположивост бушилица и багера на копу је добра, имамо довољно припремљене руде задовољавајућег садржаја и флотабилности, јаловине такође, багери су добро распоређени, путеви и електромрежа припремљена – наводи Делић адуте за наредни месец. – Једино варира број исправних камиона и требало би да буде већи него што је сада. Јер, ако нам је приоритет руда, не можемо повећавати број камиона на јаловини. Врели дани донели су и чешће кварове на механизацији због грејања хидраулике и мотора, поготово кад камиони возе на успонима дугим три и по километра. Међутим, наши мајстори, колико је то могуће, излазе на крај са тим проблемима. Више је и прашине, па је обарају две цистерне, како због самих услова на копу тако и близине села.

Стабилизоване две млинске секције

Са копа идемо у флотацију. Саша Милић, њен управник, задовољан је што се решавају преостали проблеми на млиновима у делу погона који није реконструисан: – Урадили смо велику ствар – каже Милић. – Заменили смо плашт млина и на првој секцији. Застој је трајао седам дана, што је 34 сата брже него при замени претходног плашта. Млин је пуштен, добро ради и сад можемо да повећамо временско искоришћење, производњу и све остало. Такође смо обложили млин са шипкама треће секције, што је био застој од 40-ак сати, као и млин са шипкама на „Церову“. Због свих ових захвата биће нешто слабије временско искоришћење и нешто мање бакра у концентрату, али како време одмиче резултати су све бољи и на крају месеца ће технолошко искоришћење бити преко 80 одсто, тако да одржавамо континуитет из претходна четири месеца.

Прва и друга секција млинова у кривељској флотацији су, дакле, стабилизоване, нема више свакодневних застоја због замене завртњева, заваривања, и све би морало да крене набоље. Уз редовне обавезе прераде руде, флотери у јулу планирају завршетак пројекта надвишења прве и друге бране “поља 1” за пет метара, што ће дати још 15 месеци за радове на даљем проширењу јаловишта, као и за почетак измештања електричног напајања (ормара и свих делова који се могу преместити) из релејне пумпне станице која ће бити потопљена кад се брана надвиси. Станица иначе не ради од 2008. када је престало препумпавање јаловине у “поље 2”.
–У јулу ће бити сигурно боље – најављује Милић. – Две секције ће стабилно радити, а трећа застајати једном дневно (на два сата) због замене завртњева. Посебну пажњу посвећујемо безбедности на раду. Као што видите сви су под шлемовима, мада је ових спарних дана тешко и без њих, иако су сва врата и прозори отворени. Љ.