Мирослав Стојановић, пословођа рудних тела „Т1“ и „Т2“ у погону Јама

Нема незавршеног посла

Рудари су посебна врста људи: другарчине и на послу и у слободном времену. Захваљујући искуству које успешно преносе младима, стари борски рудари ниједан посао неће оставити незавршеним – каже пословођа Мирослав Стојановић
ЈАМА. – Рударски техничар Мирослав Стојановић од првог радног дана 1981. године није напуштао јаму Рудника бакра Бор. У њеним рудним телима са бенефицијама има скоро 40 година радног стажа, али због неповољних одредби Закона о раду за рударе у пензију ће отићи тек 2016. године. У међувремену заслужио је и добио највеће рударско признање – награду „Инжењер Шистек“.
–Тежак је рударски посао, заслужује бенефиције и добру плату, али наше је да добро радимо и испуњавамо планове. Успевамо у томе јер имамо девизу да у јами нема незавршеног посла. Зато моја награда припада и мојим колегама рударима јер без њих не бих је ни ја добио – каже Мирослав Стојановић.
Пореклом Врањанац, Мирослав је са оцем топионичарем дошао у Бор када је имао годину дана. У Бору је завршио средњу школу, стекао породицу и постао рудар. Млађи син Дарко пошао је његовим стопама: почео је као багериста на површинском копу „Велики Кривељ“, био минер, а сада је електричар у погону „Јама“.
–Рудари су посебна врста људи: другарчине и на послу и у слободном времену. Док смо били млађи, знали смо да из треће смене одемо на дружење, па опет у трећу смену, али посао никада није трпео. Сада су друга времена, дружимо се као породични људи и радимо као тим који побеђује и у најтежим условима.
Мирослав Стојановић је пословођа рудних тела „Т1“ и „Т2“. У борској јами радио је у готово свим рудним телима, а најзахтевније било је у рудном телу „Т“ због специфичне методе откопавања.
–Тунелско-аустријска метода тражи осигурање кровине и бокова рудног тела анкерима, грифованом мрежом и торкетом (цементним млеком). То искуство стекао сам радећи на изградњи метроа у Алма Ати у Казахстану.
Иста метода откопавања примењује се и у рудним телима „Т1“ и „Т2“ и захваљујући искуству посао се обавља без проблема. И овде долази до изражаја тимски рад рудара и све се завршава без тензије:
–Кад радимо у јами, а поготово кад доручкујемо или пијемо кафу, махом се шалимо. Најчешћа тема шале су љубавне догодовштине. Рудари често кажу: „У јами смо највећи љубавници, а у кафани највећи радници“. Како старимо, овакве шале су све чешће. Али, још нисмо „за бацање“ – шали се на свој рачун Мирослав Стојановић и озбиљно додаје да стари борски рудари, захваљујући искуству које успешно преносе младима, ниједан посао неће оставити незавршеним.