На кривељском копу по снегу и дебелом мразу

Изазов за мајсторе и минере

Док људи из електромашинског одржавања дању и ноћу, на терену и промајној радионици, брину да што мање машина стоји, минери на снежним терасама копа, са капуљачама под шлемовима, бундама и чизмама, стрпљиво раде свој посао у коме се „само једном греши“. – У кабинама тешких камиона и моћних багера топло, неки руковаоци су на кратким рукавима, али је максимална пажња да због снега и леда не дође до проклизавања возила, обрушавања стена, да машина не стане
КОП „КРИВЕЉ“. – Зима се ретко „обрука“ око Богојављења и Светог Јована. На југу Србије кажу „за Водице мрзну се, чак, и воденице“. Додуше, климатске промене показују да зиме више нису као пре, готово да више нема ни воденица, али снег до колена и све дебљи јутарњи и ноћни минуси, поготово у увалама копова какав је Кривељски, подсећају да на ледено лице зиме треба, ипак, рачунати. И док је на Богојављење смела младеж пливала за богојављенски крст, кривељски рудари „пливали су“ своју трку за више бакра. Руковаоцима багера и возачима тешких камиона то и није тако тешко, јер неке видесмо и на мајицама у топлим кабинама, али за мајсторе електромашинског одржавања и минере ово је доба највећих искушења. Јер, има дана када целу смену проведу на терену – на снегу и ветру.
Силазећи ка копу затекосмо пословође електро и машинског одржавања тешких возила Бобана Бугариновића и Драгана Ђурића, како испред радионице, уз помоћ аутодизалице и својих људи, ваде генератор једног дампера. У исто време други су поправљали алнасере, трећи плуг булдожера, четврти нешто варили… Очигледно, трудили су се да ред тешких камиона пред радионицом, као пред амбулантом, буде што мањи. Скидајући рукавице да се поздравимо, Бугариновић каже:
–Код камиона, лаких возила и пратеће механизације сада је најчешће замрзавање инсталација за ваздух. Такође, алнасери и акумулатори морају бити добри, јер стартовање једног возила понекад може да однесе по читав дан. Дешава нам се и да смена почне на једном, настави на другом, заврши на трећем возилу. За нас је најгоре кад температура сиђе испод минус десет, а то се досад десило само дан-два око Нове године, али ових дана је поново захладнило. Велики проблем су нам лака кола, немамо чиме да идемо на терен, а стају камиони и на „Церову“, које такође одржавамо, где је још хладније. Како нам је мраз већи проблем него снег, требало је мало спремније да уђемо у зиму, поготово кад је реч о акумулаторима (један камион их има четири) и деловима за алнасере. Али, сналазимо се. Оно што немамо, узимамо са возила које стоји, па стављамо на друго, док се у међувремену не купи оно што нам треба.
–Управо демонтирамо оштећен генератор са дизел-мотора дампера да бисмо га заменили другим – додаје Драган Ђурић. – Услови су веома тешки, али ови људи су се годинама навикавали на овакав рад. Кварове решавамо, мада би требало да се набави још нешто од алата. Замена генератора је најчешћи квар са којим се срећемо, а онда гуме. Веома је тешко мењати их у овим условима. Тренутно је овде доста камиона, али неки су ту због недостатка појединих компоненти за генераторе, некима треба да се замене предњи трапови. Камиони су добро припремљени за зиму, антифриз је стигао на време, тако да возила, односно, нафта не смрзава. Смрзавају инсталације за ваздух којима се преко вентила и контактера управља и регулише више функција, почев од побуде за вучу, отварања и затварања ролетни на хладњаку итд. Хтео бих да истакнем да људи раде како треба, одсуствовања с посла нема, а мислим да би ваљало примити још.
Са Немањом Аничићем, руководиоцем рударске производње на кривељском копу, ускачемо у кабину цистерне за гориво и крећемо до багера на североистоку копа. Њихова радилишта се, као гнезда, сиве у снежној белини североистока. Док чека да у свој камион тежак 150 тона утовари 220 тона јаловине, замолили смо возача дампера Марка Светозаревића за кратак разговор. Због буке багера и треска стена које убацује у корпу претходног камиона, Аничић га је радиовезом позвао да накратко напусти топлу кабину. Пошто као и већина његових колега вози у лаганијој обући, Марко навлачи цокуле и силази. Он је по струци техничар нумеричких машина, али је овде нашао посао и успешан је за воланом ове грдосије. Ово му је трећа зима на кривељском копу.
–Наравно, лети је много лакше – каже овај тридесетдвогодишњак и додаје: – Сада на путевима има снега, леда, блата, а тиме и услова за проклизавање. Вода је отворила и рупе на путу па возимо спорије и пажљивије. Ово ми је седма тура од јутрос, а дневни просек нам је од 10 до 15, зависно од тога да ли товаримо руду или јаловину, а и где је возимо – на планир, транспортни систем или примарно дробљење. Сада возим јаловину на планир. У ноћној смени је доста теже, потребно је још више пажње, а за њу и довољно одмора. Са овим мојим „белазом“ број 59, за који могу да кажем да је један од најбољих, још нисам имао проблема ове зиме. Са њим сам заволео овај посао и не бих га мењао ни за шта на свету, поготово што сам задовољан и зарадом.
Пошто су утоварили Марков камион, а других још нема на видику, зовемо багеристе да и са њима попричамо. Давор Карабашевић спушта мердевине и силази са хидрауличног багера великог као кућа, а његов колега Иван Ђелић остаје у кабини, видимо кроз стакло, у мајици.
–Овде сам десетак година. Нову годину и Божић дочекао сам на послу – каже Карабашевић. – Као што видите, блато је, клизаво, утовар је тежи. Рад по снегу и леду није исто што и рад лети, али се трудимо да нам се резултати што мање разликују. Пословођа нам ујутру каже шта нам је задатак у смени и – на нас се не чека! С оваквом кашиком од 22 кубика у шест–седам захвата напунимо велики камион. Кад је материјал ситан утовар је безбеднији, бржи и лакши, без обзира на временске прилике. Ако је стена тврда, као ова овде горе, морамо пажљивије, да се њеним обрушавањем не оштети багер – машина вишемилионске вредности. Пошто је на багеру доста хидраулике, пумпи, пажљиво пратимо њихов рад и реакцију на снег и мраз. Обично смо сами на багеру, али понекад, кад су услови тежи, као сада, будемо и по двојица.
Стиже нови дампер, Давор се попе на багер и моћна кашика се поново зари у источну падину кривељског копа. Улазимо у адаптирани камион-бараку којом се кривељски рудари довозе на радилишта и крећемо назад. Смена је на измаку. То ће за који минут најавити и минери тонама експлозива сасутих у двадест пет бушотина. Све је повезано, бушотине су затрпане, машине удаљене. Минери убацују мотике у камион и одлазимо на безбедно растојање. Горан Петровић пали штапине и после два минута детонација и жућкасто-наранџасти дим објављују да су Горан, Бобан Станчуловић, Крстимир Арсенијевћ и њихове колеге, минери и бушачи, припремили нове тоне руде за следећу смену. Срећно!