На кривељском копу са Бобаном Бугариновићем и колегама електричарима
Не пита колико је сати ни кад ће кући да се врати
Када га позову на посао усред ноћи, суботом или недељом, на празник или са одмора, пословођа електроодржавања не гунђа. Зна да се послови његове службе никада нису сводили на “повезивање две жице”, да трају док се проблем не реши, а то најбоље иде кад се удруже његово искуство и нова знања младих колега. – Настојећи да сами ураде све што знају и могу уштедели знатна средства поправкама клима уређаја у тешким камионима
КОП “В.КРИВЕЉ”. – Пред сервисним боксом за електроодржавање тешких камиона, булдожера и грејдера, два-три камиона чекају ред. Захладнело је, иде зима, инсталације ваља проверити. Пословођа Бобан Бугариновић са колегом поправља грејање у кабини једног од камиона, али то је само један од лаганијих послова за његову подмлађену екипу. Њена главна брига је да сви тешки камиони на електропогон добро вуку, да им добро раде снажни дизел мотори и генератори. Повремено одлазе на “Церово”, па и у Мајданпек кад треба да се помогне колегама. Помажу и Мајданпечани њима.
По струци електротехничар, Бугариновић је у РТБ-у од 1981. године. На борском копу је био 12 година, на Церову наредних 10, а већ 15 година у “Великом Кривељу” одржава све новије генерације дизел мотора од чак 2.200 „коња“, са електронским командама и контролама горива, генераторе од 1,6 мегавата… – Обично радимо осам сати, али некад и 16, па и 24. Дешавало се да два дана не одемо кући, поготово кад су стигла нова возила, па се није баш све знало о њима – каже Бугариновић. – Машине не бирају када ће и где да се покваре, и ми, заједно са механичарима, морамо да отклањамо кварове, лети по највећој припеци, зими по снегу и леду, дању и ноћу, радним даном и празником – јер рудник не стаје!
Искусни мајстор Бугариновић сада предводи младу екипу којој су, нешто више него њему, блиски компјутери, па та несебична размена знања и искуства даје резултате којима је задовољан и управник копа Милан Делић. Нико из те младе петорке нема више од три и по или четири године радног стажа.Тројица њих су инжењери информатике, а раде као електричари. Бобан учи од њих о компјутерској провери електросистема тешких возила, они из Бобановог великог искуства. Милан Николић, који је нешто проверавао на лаптопу када смо стигли, овде је три и по године и каже: – Бобан нам је много значио нарочито у првим данима ступања на посао. Тада смо упознавали камионе, привикавали се на специфичне услове рада.
Док није дошла поменута петорка Бугариновић је, са 35 година радног стажа, био најмлађи електричар. Међутим, у овом послу потребно је све више знања. Сервисирање и поправке најновијих генерација машина које стижу на басенске копове незамисливо је без компјутерских програма и, показало се, много вреди што су примљени млади људи. Они далеко боље познају рад на рачунарима, много брже се сналазе, па овде тако успешно спајају знање и искуство. Бугариновић је много тога научио од старих мајстора, али највише се, каже, научи кад човек остане сам, кад сам мора да отклони неки квар. У његовом случају био је то рад на копу “Церово”. – “Баце те у ватру” и ако проблем не решиш у првој смени, следи ти друга, па и трећа – односно све док га не решиш. Јер, немаш кога другог да чекаш.
За нашег саговорника кажу не само да је врло стручан, поштен и од велике користи свом предузећу, већ и да је врло флексибилан, спреман да без гунђања дође на посао кад год га позову. – Овде примам плату и знам да ми је то обавеза – кратко коментарише наш саговорник. – Тако се понашам откад сам почео да радим, а да би тако било човек мора и да воли то што ради. Деси се проблем викендом, ноћу, ја знам да су ова деца сама, осећам да морам да будем ту – и због посла и због њих – и ја дођем! Свој став да дели, а не да крије знање од младих колега Бобан веома једноставно објашњава: – Па, кад они све науче ја ћу више бити слободан, нећу морати да долазим у другу смену, ноћу, за викенд! А, они већ доста тога знају и вредни су!
