Почетак Актуелно Рударство На кривељском копу са Бобаном Бугариновићем и колегама електричарима

На кривељском копу са Бобаном Бугариновићем и колегама електричарима

3 друго читање
0
0
601

Не пита колико је сати ни кад ће кући да се врати 

 

Када га позову на посао усред ноћи, суботом или недељом, на празник или са одмора, пословођа електроодржавања не гунђа. Зна да се послови његове службе никада нису сводили на “повезивање две жице”, да трају док се проблем не реши, а то најбоље иде кад се удруже његово искуство и нова знања младих колега. – Настојећи да сами ураде све што знају и могу уштедели знатна средства поправкама клима уређаја у тешким камионима
На кривељском копу са Бобаном Бугариновићем и колегама електричаримаКОП “В.КРИВЕЉ”. – Пред сервисним боксом за електроодржавање тешких камиона, булдожера и грејдера, два-три камиона чекају ред. Захладнело је, иде зима, инсталације ваља проверити. Пословођа Бобан Бугариновић са колегом поправља грејање у кабини једног од камиона, али то је само један од лаганијих послова за његову подмлађену екипу. Њена главна брига је да сви тешки камиони на електропогон добро вуку, да им добро раде снажни дизел мотори и генератори. Повремено одлазе на “Церово”, па и у Мајданпек кад треба да се помогне колегама. Помажу и Мајданпечани њима.
По струци електротехничар, Бугариновић је у РТБ-у од 1981. године. На борском копу је био 12 година, на Церову наредних 10, а већ 15 година у “Великом Кривељу” одржава све новије генерације дизел мотора од чак 2.200 „коња“, са електронским командама и контролама горива, генераторе од 1,6 мегавата… – Обично радимо осам сати, али некад и 16, па и 24. Дешавало се да два дана не одемо кући, поготово кад су стигла нова возила, па се није баш све знало о њима – каже Бугариновић. – Машине не бирају када ће и где да се покваре, и ми, заједно са механичарима, морамо да отклањамо кварове, лети по највећој припеци, зими по снегу и леду, дању и ноћу, радним даном и празником – јер рудник не стаје!

Разумљиво, теже је зими, али и на летњој припеци греју се уља, у кабинама је паклено ако клима уређаји не раде, па је ова екипа, на челу са Бобаном, овладала и њиховом поправком и уштедела предузећу доста новца који су узимали сервисери. – Кад сам видео колики рачуни стижу за поправку једног клима уређаја тешког камиона, предложио сам нашим руководиоцима да купе алат и делове, па да ми то сами радимо. Било је дилема да ли то можемо или не, међутим послушали су нас и нису погрешили – много смо уштедели! Усавршили смо се и већ другу годину не зовемо сервисере. У настојању да сачувамо сваки динар гледамо да сами поправимо и све друго што можемо, на пример, мање моторе.
Искусни мајстор Бугариновић сада предводи младу екипу којој су, нешто више него њему, блиски компјутери, па та несебична размена знања и искуства даје резултате којима је задовољан и управник копа Милан Делић. Нико из те младе петорке нема више од три и по или четири године радног стажа.Тројица њих су инжењери информатике, а раде као електричари. Бобан учи од њих о компјутерској провери електросистема тешких возила, они из Бобановог великог искуства. Милан Николић, који је нешто проверавао на лаптопу када смо стигли, овде је три и по године и каже: – Бобан нам је много значио нарочито у првим данима ступања на посао. Тада смо упознавали камионе, привикавали се на специфичне услове рада.Највише водим рачуна да их сачувам од повреда – додаје Бугариновић. – Често се ради по мраку, бука је велика и зато настојим да на задатак не иду сами. Машине су огромне, тешке и високе, па зато морају да буду опрезни јер руковаоци не могу увек да их виде. Навешћу једно своје искуство. Једне ноћи попео сам се на утоварач да нешто поправим. Док сам још радио, руковалац је дао гас и почео да товари камион. Вероватно ме није видео и помислио је да сам сишао. Нисам имао куд, прилепио сам се уз дизел-мотор, сачекао док није натоварио камион и тек онда скочио на земљу.
Док није дошла поменута петорка Бугариновић је, са 35 година радног стажа, био најмлађи електричар. Међутим, у овом послу потребно је све више знања. Сервисирање и поправке најновијих генерација машина које стижу на басенске копове незамисливо је без компјутерских програма и, показало се, много вреди што су примљени млади људи. Они далеко боље познају рад на рачунарима, много брже се сналазе, па овде тако успешно спајају знање и искуство. Бугариновић је много тога научио од старих мајстора, али највише се, каже, научи кад човек остане сам, кад сам мора да отклони неки квар. У његовом случају био је то рад на копу “Церово”. – “Баце те у ватру” и ако проблем не решиш у првој смени, следи ти друга, па и трећа – односно све док га не решиш. Јер, немаш кога другог да чекаш.
За нашег саговорника кажу не само да је врло стручан, поштен и од велике користи свом предузећу, већ и да је врло флексибилан, спреман да без гунђања дође на посао кад год га позову. – Овде примам плату и знам да ми је то обавеза – кратко коментарише наш саговорник. – Тако се понашам откад сам почео да радим, а да би тако било човек мора и да воли то што ради. Деси се проблем викендом, ноћу, ја знам да су ова деца сама, осећам да морам да будем ту – и због посла и због њих – и ја дођем! Свој став да дели, а не да крије знање од младих колега Бобан веома једноставно објашњава: – Па, кад они све науче ја ћу више бити слободан, нећу морати да долазим у другу смену, ноћу, за викенд! А, они већ доста тога знају и вредни су! Милан Николић часком подиже поглед са компјутера и рече: – Ево вам један пример. Имао сам само годину и два месеца стажа кад сам остао сам у трећој смени. Била је зима. Колега из Бучја није могао да дође. Четири камиона стоје на терену. Није прошло ни сат и по, ево стиже шеф Бобан са још једним колегом да ми помогну! Целе ноћи смо радили док нисмо оспособили камионе. Јер, посао нас електричара не своди се више на оно “повезивање две жице”, како су некад заједљиво говориле наше колеге механичари. То су сада велики изазови, и за нас, а и за њих, поготво кад кварови морају да се отклањају на терену. А, ми не одустајемо док квар не нађемо, после је све лакше.

Још повезаних текстова
В Љубиша Алексић
Више текстова Рударство

Оставите одговор

Погледајте и

„Зиђин“ постао већински власник и „Невсуна“

За више од 1,66 милијарди канадских долара кинеска компанија преузела је (28. децембра) 89…