Награђени градитељи нове топионице: Дарко Пајковски

Најмлађи руководилац градилишта 

На градилишту у Бору припремио сам дипломски рад, положио испит и наставио да учим од искусног колеге. После годину дана он је враћен у Куманово, а ја сам наставио да учим и, ево, добио сам награду. По завршетку радова у Бору ићи ћу тамо где ме посао води, мада ми недостаје родно Куманово – каже Дарко Пајковски
РТБ. – Двадесетчетворогодишњи дипломирани грађевински инжењер Дарко Пајковски није најмлађи радник на градилишту нове топионице и фабрике сумпорне киселине, али је најмлађи руководилац градилишта кумановског „Стилкона“ у Рударско-топионичарском басену Бор. Са радним искуством мало дужим од годину дана већ је добио трећу награду међу најбољим радницима подизвођачких фирми на пројекту „нова топионица и фабрика сумпорне киселине“ у октобру.
-Пријавио сам се на оглас „Стилкона“ за младе грађевинске инжењере. Примили су ме и после двадесетак дана рада у Куманову, у септембру 2013. године, послали су ме у Бор. На овом градилишту сам уз рад припремао дипломски испит. Положио сам и наставио да учим од искусног колеге. После годину дана он је враћен у Куманово, а ја сам наставио да учим и, ево, добио сам и награду – смеје се Дарко Пајковски.
Најмлађи руководилац градилишта учествовао је у монтажи челичних конструкција на више од 20 објеката нове топионице и фабрике сумпорне киселине. У почетку без искуства, учио је од искусних радника и руководилаца и награду коју је добио „због залагања на послу и поштовања рокова“ приписује залагању комплетне екипе кумановског „Стилкона“.
-Највећи део посла успешно смо завршили. Остали су нам ситни завршни послови и монтажа челичне конструкције конвертора 4 у фабрици сумпорне киселине. Сада је све много лакше и све послове завршавамо на време – каже Дарко и нада се да ће у „Стилкону“ радити и по завршетку послова на градилиштима у Бору.
–Власник наше фирме је Холанђанин, па се надам да ћемо градити не само у Македонији и Србији него и на Балкану и у Европи. Ићи ћу тамо где ме посао води, мада ми недостаје родно Куманово – искрен је Дарко Пајковски.