Награђени градитељи нове топионице: Милан Мајкић

„За кратко време урађен огроман посао“

На градилишту нове топионице монтирали смо, у просеку, по 200 тона челичне конструкције месечно, тако да укупна бројка треба да достигне 1.400-1.500 тона. Новац од награде потрошио сам на ручак за колеге, јер то није само моја већ заслуга свих њих – каже најбољи радник у октобру Милан Мајкић
РТБ. – Ласкавим признањем најбољег радника подизвођачких фирми на пројекту реконструкције топионице и изградње фабрике сумпорне киселине у октобру окитио се Милан Мајкић из београдског „Конструктора“ који се бави израдом и монтажом челичне конструкције. Иако по занимању машински техничар, током 26 година стажа, по сопственом признању, није радио у струци. Родом из Санског Моста (БиХ) овај 46-годишњак најпре се запослио у једној фирми у Босни, а 1989. пут га је довео у београдску „Мостоградњу“, где је провео 11 година. Потом је упловио у воде приватног бизниса и отворио занатску радњу. Са дужег списка успешно обављених послова поносно издваја монтажу комплетне мобилне мреже 063 (некадашњи Мобтел) у целој Србији, 064 (Телеком) и ВИП-а у Србији и Црној Гори, као и монтажу објекта „Грундфос“ у Инђији, челичне конструкције „Радијатора“ у Зрењанину, а „радило се мало и у Русији“.
Следећа станица био је град бакра. „Конструктор“ је, са 20 радника и дизаличара, дошао на градилиште нове топионице четвртог јуна ове године, а Милан је постао пословођа монтаже. За шест месеци урађено је много тога – монтирана је челична конструкција у фабрици сумпорне киселине, енергани, цевни мостови, конструкција за течна горива. Остали су, како каже, завршни радови.
– На градилишту нове топионице монтирали смо, у просеку, по 200 тона челичне конструкције месечно, тако да укупна бројка треба да достигне 1.400-1.500 тона. Имали смо одличну сарадњу и са Рударско-топионичарским басеном и са осталим фирмама. Ништа ми не пада тешко када морам нешто да завршим, а, уосталом, имам и велико искуство у послу. Не жалим се ни на шта, издржали смо све. Најважније је да смо живи, здрави, све је прошло без иједне повреде. Мислим да сам награду заслужио добрим радом, јер је за кратко време урађен огроман посао. Још десетак дана и завршавамо 25. новембра. Не знамо куда ће нас посао даље одвести, сигурно негде по Србији, јер ту највише радимо, а можда нешто наставимо и у Бору – наглашава Мајкић.
Милан, ипак, признаје да му је нешто пало тешко, а то је одвојеност од супруге и сина који живе у Београду. Вест да је проглашен за најбољег радника у октобру затекла га је управо тамо, јер је за викенд отишао кући. Тако је награду, уместо њега, примио његов брат Саша Радвани који, такође, ради у „Конструктору“. – Новац од награде потрошио сам на ручак за колеге. Таман за 25-30 људи. Јер, то није само моја већ заслуга свих њих – завршава Милан своју причу.