Оверено 4,3 милиона тона резерви рудног тела „Т3“

Ослонац Јаме наредних година

На овој руди са 0,66 одсто бакра, 0,31 грама злата и 1,67 грама сребра по тони биће засновано 80 одсто јамске производње наредних пет година. – У шест лежишта која су од 2009. године до данас открили басенски геолози на челу са Трајчом Тончићем налази се 91 милион тона руде са 270.000 тона бакра и око 30 тона злата, а вредност садржаног метала је око две и по милијарде долара!
РББ. – Надлежна комисија Министарства рударства и енергетике оверила је (крајем априла) билансне резерве рудног тела „Т3“ у борској Јами, што је поступак након којег може да почне пројектовање и њихово откопавање. Како смо сазнали од Трајче Тончића, руководиоца Сектора за геологију Рудника бакра Бор, реч је о 4,3 милиона тона руде са 0,66 одсто бакра, 0,31 грама злата и 1,67 грама сребра по тони. Ово рудно тело је четврто из тзв. Т-серије, а истраживано је протекле две године. Налази се у близини већ откопаног рудног тела „Т“, односно у троуглу рудних тела „Т“, „Д“ и „П2а“. Испод је 13. и оверене су резерве до 17. хоризонта. Међутим, део лежишта је и испод 17. хоризонта, па ће се током ове године наставити и његово истраживање јер се очекују додатна два милиона тона руде.
–Рудно тело „Т3“ веома је важно за Јаму у наредних пет година – истиче Тончић – јер ће осамдесет одсто производње стизати из њега. Преостале количине биће из „Тилва роша“ и „П2а“, док би откопавање рудног тела „Брезаник“ требало да се оконча за три-четири месеца.
Према речима управника Јаме Владимира Фуфановића стручњаци ће већ почетком следеће недеље почети израду пројекта откопавања рудног тела „Т3“. Иначе, прво рудно тело из Т-серије откопано пре три године – уз зараду од 40 милиона долара – „Т2“ је откопано пре две, док је у „Т1“ преостало још око 25.000 тона (што је за три месеца рада). У „Брезанику“ је још 40.000 тона (за три-четири месеца), у „Тилва рошу“ око 100.000 тона (за годину дана), а у „П2а“ 640.000 тона (за шест-седам година). Све ово говори да су резерве рудног тела „Т3“ добродошле, пре свега као сигуран „мост“ до 15 милиона тона руде „Борске реке“ изнад 17. хоризонта. Експлоатација те тзв. капе великог рудног тела управо се пројектује, а за преостале количине од преко 300 милиона тона руде одавно се и темељно разматра избор методе откопавања.
–Све у свему, у рудним телима која тренутно експлоатише („Т1“, „Тилва рош“, „П2а“ и „Брезаник“) Јама располаже са 808.000 тона резеви у којима је 6.263 тоне бакра – истиче Фуфановић. – Рудно тело „Т3“, до кога нам је преостало још само 10-ак метара прилазног ходника, нуди поменутих 4,342 милиона тона руде са око 28.600 тона бакра. Са оних 15-ак милиона тона у тзв. капи „Борске реке“ већ можемо говорити о 20 милиона тона руде изнад 17. хоризонта која може да иде преко постојећег система дробљења. То значи да би Јама, уз мања улагања у опрему, нешто већа у ново вентилационо окно и подмлађивање радне снаге, могла да се стабилизује и нормално ради наредних година.
Од 2009. до данас, уз Т-серију рудних тела, истражено је на површини, али још није оверено, лежиште „Кривељски камен“ са 80 милиона тона руде у којој је садржај бакра 0,27 одсто а злата 0,12 грама по тони. Недалеко је и најновије лежиште „Кривељска косина“ са 6,3 милиона тона руде и око 18 тона злата. “Кривељска косина” је најдраже лежиште у каријери геолога Тончића јер је, како рече, први пут у историји РТБ-а, мимо свих процена, пронашао лежиште злата епитермалног типа, без бакра.
–Укупан збир новооткривених количина руде, бакра и злата од 2009. године (у рудним телима „Т“, „Т1“, „Т2“, „Т3“, „Кривељски камен“ и „Кривељска косина“) износе 91 милион тона руде – сумира Тончић. – У њој 270.000 тона бакра и око 30 тона злата. За овако кратак период ово је импозантна цифра јер вредност метала у овим лежиштима је око две и по милијарде долара! За њихово истраживање утрошено је 11,7 милиона долара, укључујући пет милиона долара за набавку две најмодерније бушилице које могу у дубину до 2,8 километара. Купљена је и једна за јамско истражно бушење и још једна за рад са површине домета 850 м. Такође, набављени су и најсавременији системи за праћење девијација у бушотинама и оријентацију језгра.
Према Тончићевим речима, није било једноставно све то урадити. Био је, најпре, велики ризик убедити руководство да купи бушилице вредне пет милиона долара, а потом – оправдати ту куповину. Али, резултати су ту, извештаји за сва лежишта предати су Министарству. Резерве за Т-серију су оверене, неке већ и откопане, а следи овера за „Кривељски камен“ и „Кривељску косину“.
Одговарајући на питање шта га је довело до бакра и злата на теренима где су пре њега многи истраживали, али их је, ипак, он пронашао, Тончић рече да је након запослења (1995.) прва знања стекао и “испекао” баш у борској Јами. Касније је, стицајем околности, приватно радио за многе фирме по Србији, а бавио се и лежиштима по свету, сакупљао податке, обрађивао, учио и сво то искуство склопио у блок-модел шире околине борског лежишта бакра (од Мајданпека до Књажевца).
–Био је огроман посао сублимирати све то у предлог за плодан наставак истраживања на овим теренима – присећа се Тончић. – Предлагао сам то и пре 2000. године, међутим, од свих директора сам добијао одговор да је мој предлог непримерен условима. Ни доласком Спасковског није ишло глатко, али сам ипак добио подршку и шансу и, ево, испада да смо били у праву. Наиме, сва ова лежишта пронађена су на теренима који су по ранијим прогнозама била неперспективни. То се нарочито односи на “Кривељску косину” јер је прогноза била да таквих лежишта нема у овом делу Тимочког магматског комлекса. Међутим, то није тачно. Све стране компаније дошле су у овај део Србије баш у потрази за таквим лежиштима злата, знајући да велики комплекси, попут Тимочког магматског, морају да имају широк спектар лежишта.