Пад цене бакра тера борске руднике на додатне мере штедње

Технолошком дисциплином ка позитивном пословању

 

Највећа штедња је када сви погони раде максималним капацитетом и без прекида – каже Небојша Виденовић, директор Рудника бакра Бор. – Повећање производње уз оптималне трошкове одавно је кључно пословно правило РББ-а, али се ситуација на тржишту толико погоршала да ће и РББ, иако годинама примењује и дугорочне и краткорочне мере смањењења трошкова, морати да послује још рационалније. – До краја године у РББ-у очекују преко 100 милиона динара уштеда на нормативима и још 40-ак од других мера
РББ. – Други талас светске економске кризе који је захватио тржиште метала и, поред осталих, преполовио цену бакра (са скоро десет на пет хиљада долара по тони) натерао је и много веће компаније у овом сектору да брже-боље сагледају своје позиције и потезе. Отуда не чуди што је и Рударско-топионичарски басен Бор, у додатном светлу сопствених (не)прилика и потреба, свим својим предузећима наложио мере штедње. Сва предузећа, па и Рудници бакра Бор, направила су тромесечне планове уштеда (до краја године) а како нам рече Небојша Виденовић, директор РББ-а, само на нормативима у овом предузећу се очекују уштеде од преко 100 милиона динара. Од других мера рачуна се на још 40-ак милиона.
–Свакодневно пратимо потрошњу норматива, резервних делова и ефекте производње – каже Виденовић. – Како је технолошка дисциплина оно што у свим деловима процеса даје најбоље резултате, настојимо да се избегну сви испади опреме, дефекти, непотребни издаци. Повећање производње, уз оптималне трошкове, одавно је формулисано као кључно пословно правило РТБ-а, па и РББ-а, али се ситуација на тржишту толико погоршала да ће и Рудници бакра Бор, иако годинама примењују и дугорочне и краткорочне мере смањења трошкова, морати да појачају те мере, уз максималну сарадњу свих погона.

–Највећа трошковна ставка у РББ-у су нормативни материјали и енергенти, па је зато на њима и акценат у мерама штедње – истиче наш саговорник. – Ту, пре свега, мислим на електричну енергију, кугле, шипке, уља и мазива, гуме за дампере (само једна кошта од два и по до три милиона динара). Ми смо и у претходном периоду доста учинили у погледу смањења потрошње нафте. Ниједан од погона на том плану није „искакао“, међутим сада намеравамо да је смањимо за још три одсто, а потрошњу струје за десет. То ће сачувати знатне суме, само на нормативима ћемо месечно (у свим погонима) штедети око 36 милиона динара. Што се струје тиче очекују се уштеде од 20-ак милиона месечно, од тропроцентних уштеда на нафти преко три милиона динара и око милион од мање потрошње уља и мазива за пет одсто.
Рачунајући да је важан сваки динар, и у канцеларијама РББ-а потрошња струје своди се на минимум. Нема више ни непотребних службених путева, нема више репрезентације. То економски не доноси баш много, али психолошки да. – Подразумева се да мере штедње никако не смеју да угрозе производњу – напомиње Виденовић. – Она мора да буде максимална, а то значи повећану активност свих запослених, рад машина без празних ходова и непотребних застоја. Јер, највећа штедња је када сви погони раде максималним капацитетом и без прекида.
С обзиром на знатно процентуално учешће електричне енерегије у укупним производним трошковима тоне концентрата, РББ-ов План штедње детаљно разрађује – од погона до погона – на који се начин и где може смањити њена потрошња. Почев од укључивања неопходних потрошача само када су потребни и то не истовремено (због скупе вршне снаге), преко замене и захвата на моторима (уградња фреквентне регулације асинхроних мотора), компензације реактивне снаге (уградњом компензатора тј. кондензаторских батерија – за систем напајања Церова и В. Кривеља – што би се врло брзо отплатило), као и уградњом уређаја за аутоматско управљање потрошачима (за кривељски део) ради уштеда на вршној снази. Тамо где је то могуће (Церово, Јама, Борска флотација) појачаће се рад машина током ноћне смене у време ниже тарифе, а ремонти обављати дању. И заменом расвете високоефикасном може се уштедети до 80 одсто електричне енергије коју троше класичне сијалице. Оптимизација процеса дробљења руде довешће и до мање потрошње мељућих тела (кугле и шипке). Како трошкови лабораторијских анализа у 2014. години износе преко 70 милиона динара, смањењем броја узорака од само десет одсто донело би годишњу уштеду од седам милиона, а боља контрола и десетопроцентно смањење потрошње индустријске и пијаће воде још два милиона динара! Анализа потрошње основног нормативног материјала за производне процесе РББ-а од јануара до септембра ове године показује да би њено смањење од само пет процената донело просечне месечне уштеде од 24,5 а годишње од чак 293 милиона динара!
Побољшању финансијских резултата РББ-а иде у прилог и недавни старт управо реконструисане друге АФ-пећи у Кречани Заграђе. Заједно са старом, италијанске технологије, све три пећи у Заграђу сада раде на угаљ (јефтиније за трећину од рада на мазут), што ће потпуно анулирати потребу РТБ-а да креч за све три флотације (две борске и једну мајданпечку) купује на страни.