Почетак Блог Писмо уредништву: Идеје за опоравак источне Србије

Писмо уредништву: Идеје за опоравак источне Србије

4 друго читање
1
0
49

У писму Кирилу Албертовичу Кравченку, директору „НИС-Гаспром њефта“, које је достављено председницима Републике Србије и Владе Србије, првом потпредседнику Владе, министру финансија и привреде, председницима општина Бор и Жагубица и редакцији „Колектива“ – дипломирани економиста Иван Костов, бивши директор за план и економику пословања РТБ-а Бор, предлаже идеје за успешно пословање „Гаспром њефта“ у Србији и опоравак источне Србије

Господине директоре,

Ваша компанија купила је и постала власник Нафтне индустрије Србије. Тиме сте постали и власници назавршеног хотела „Јелен“ на Црном врху у општини Бор.

Изградњу овог хотела као инвеститиори и финансијери започели су: тадашња Нафтна индустрија Србије са 60%, Рударско-топионичарски басен Бор са 20%, Општина Бор и „Србија шуме“ са по 10%. Извођач радова био је „Енергопројект“ Београд. Уложено је 50 милиона евра, а до завршетка хотела у то време требало је још 25 милиона евра. Према незваничним подацима, хотела је завршен 70%, што се, наравно, треба утврдити стручном проценом према извођачком пројекту. За завршетак изградње хотела и његово оспособљавање за успешан рад и пословање потребна су знатна финансијска средства. Отварање хотела истовремено би значило запошљавање 300 до 400 радника.

Успешан рад, повраћај уложених финансијских средстава и остварење добити гарантују постојеће материјалне, инфраструктурне и природне основе:

Прво, хотела је започет и грађен по „Хајат“ технологији и предвиђен је високи степен коришћења капацитета у зимском и летњем периоду.

Друго, природно окружење које има источна Србија и постојећа инфраструктура пружају сигурност за успешан рад хотела. То се првенствено односи на постојећу путну мрежу која обезбеђује сталну и непрекидну везу са хотелом у зимском и летњем периоду (Београд – Параћин – Бор – Црни врх; Београд – Пожаревац – Петровац на Млави – Жагубица – Црни врх; Београд – Пожаревац – Кучево – Мајданпек – Бор – Црни врх; Београд – Доњи Милановац – Бор – Црни врх; Кладово – Неготин – Бор – Црни врх; Ниш – Књажевац – Зајечар – Бор – Црни врх; Књажевац – Сокобања – Ртањ – Црни врх; Београд – Алексинац – Сокобања – Ртањ – Црни врх), железницу (Београд – Пожаревац – Мајданпек – Бор; Ниш – Књажевац – Зајечар – Бор) и Аеродром Бор. Осим путне, железничке и ваздушне везе, у непосредној близини су и бањска и природна лечилишта: Брестовачка Бања, Гамзиградска Бања и Сокобања. Ту је и Борско језеро и новообновљен хотел „Језеро“ повезан жичаром са хотелом „Јелен“ (пројекат). Река Дунав, пристаништа у Доњем Милановцу и Прахову, национални парк „Ђердап“, Дубашница, хидроелектране Ђердап, археолошка налазишта „Лепенски вир“ и „Фелиx Ромулиана“ Гамзиград, пимнице Буково и Рајац, задужбина Мокрањац, ловни туризам, близина Старе планине и постојеће ски-стазе и хотел, као и низ других објеката, а пре свега прехрамбрена индустрија, пољопривреда, здрава храна, развијени школски центри, факултети у Бору и Зајечару и научно-истраживачки институт у Бору – пружају солидну гаранцију за успешно пословање хотела.

Треће, а по мом мишљењу најбитније за успешан рад и пословање хотела, јесте оспособљавање постојећег доњег строја железничке пруге уског колосека Црни врх – Жагубица у стазу за зимске спортове, нордијске дисциплине и скијање, а у летњем периоду за ауто, мото и бициклистичке трке, кросеве и рекреацију, као и оспособљавање пруге уског колосека Бор – Црни врх.

Мало је познато јавности Србије да је нацистичка Немачка за време окупације Србије у Другом светском рату 1941-1945. године започела и градила највећи инфраструктурни објекат у југоисточној Европи – железничку пругу уског колосека Бор – Црни врх – Жагубица – Петровац на Млави – Пожаревац – Костолац. Овај пружни правац за нацистичку Немачку имао је посебну намену, а грађен је по „тот“ технологији и организацији. Пруга није завршена. Међутим, доњи строј пружног правца завршен је око 90%. Овај објекат је градило око 8000 логораша и сељака околних места принудним радом. За оспособљавање доњег строја пруге од Црног врха до Жагубице или манастира Горњак у стазу „Мира и пријатељства“ постоје реалне могућности и вероватноћа за обезбеђивање финансијских средстава од држава: Немачке, Русије, Француске и Европске Уније, као и других донатора и инвеститора.

Оспособљавање овог „пружног правца“ у стазу за зимске и летње спортове представљаће јединствени спортски објекат у Европи. Истовремено биће и споменик посвећен свим градитељима независно из које су државе, нације, или вере били.

Наравно, иницијативу и активност за оспособљавање ове стазе треба да покрену Влада Републике Србије и општине Бор и Жагубица. Такође, одговарајућа медијска пажња посебно би допринела да се овај пројекат реализује и омогући успешно пословање хотела „Јелен“ на Црном врху.

Господине директоре, ако Ваша компанија заврши започету изградњу хотела „Јелен“ на Црном врху и оспособи га за рад и пословање, покренућете целокупан привредни опоравак источне Србије. Грађани ће Вам бити захвални, а Ви ћете, осим производње и промета нафте и нафтних деривата у Републици Србији, успешно започети делатност чије ће пословање бити најуспешније на територији Републике Србије.

С поштовањем,
Иван Костов, дипл.економиста

Још повезаних текстова
В admin
  • Сви борски топионички димњаци

    Симболи металургије   На мањем димњаку, високом 98 метара, увек су излазили непречишћ…
  • На „крову“ РТБ-а Бор

    Изнад нове топионице, изнад града  Из корпе великог жутог крана и „очи у очи“ са борс…
  • Дубоко доле

    Већ два дана покушавам да напишем текст о посети Јами и не иде. Ствар је у томе што бих же…
Више текстова Блог

Један коментар

  1. Bogdanka Bogdanovic

    4. децембра 2013. у 14:07

    Malo o lojalosti
    U većini firmi na zapadu, postoji procedura, da prilikom zasnivanja radnog odnosa novo zaposleni potpisuje između ostalog i akt o lojalnosti, kojim se obavezuje da dok je zaposlen u toj firmi ne sme odavati poslovne tajne, niti raditi protiv firme, niti svojim postupcima štetiti ugledu firme u kojoj je zaposlen. To pogotovo važi za direktore i partnere. Za nepoštovanje tog akta sledi otkaz, bez velike rasprave i dokazivanja, jeste- nije. Kod nas to nije ušlo u praksu. A, bilo bi dobro da jeste.
    U slučaju da neko ne razume šta znači lojalnost prepisaću iz nekih Leksikona značenja te reči.
    Milan Vujaklija „Leksikon stranih reči i izraza“ izdavač Prosveta, Beograd iz 1966.g. strana 524
    lojalan- veran, iskren, odan, čestit, častan, pošten, ispravan, pravičan, propisan
    lojalnost- iskrenost, odanost, vernost, podanička vernost, čestitost, časnost, poštenje, ispravnost, pravičnost, zakonitost, propisnost
    Ljubo Mićunović „Savremeni leksikon stranih reči“ izdavač Književna zajednica Novog Sada Novi Sad, Univerzitetska riječ Nikšić iz 1988.g., strana 317
    lojalan fr.veran, iskren, odan, čestit, pravičan, častan, pošten
    lojalnost fr. vernost, odanost, iskrenost, privrženost, čestitost, poštenje, pravičnost.

    Stičem utisak, nakon emitovanja „Insajdera“ da bi zaposleni u RTB-u morali da budu upoznati sa značenjem ovih reči jer bi mnogi po zapadnim normama izgubili posao. Jadni, baš mi ih je žao, pogotovo, bivšeg direktora TIR-a, koji isto, ne zna šta te reči znače. Možda, ima načina da nauči.
    Bogdanović Bogdanka, diplomirani fizičar,
    profesor u penziji.

    Одговор

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Погледајте и

Првомајска честитка генералног директора РТБ-а Бор

Свим радницима РТБ-а, њиховим породицама и грађанима општина Бор и Мајданпек честитам прво…