Писмо уредништву: Идеје за опоравак источне Србије

У писму Кирилу Албертовичу Кравченку, директору „НИС-Гаспром њефта“, које је достављено председницима Републике Србије и Владе Србије, првом потпредседнику Владе, министру финансија и привреде, председницима општина Бор и Жагубица и редакцији „Колектива“ – дипломирани економиста Иван Костов, бивши директор за план и економику пословања РТБ-а Бор, предлаже идеје за успешно пословање „Гаспром њефта“ у Србији и опоравак источне Србије

Господине директоре,

Ваша компанија купила је и постала власник Нафтне индустрије Србије. Тиме сте постали и власници назавршеног хотела „Јелен“ на Црном врху у општини Бор.

Изградњу овог хотела као инвеститиори и финансијери започели су: тадашња Нафтна индустрија Србије са 60%, Рударско-топионичарски басен Бор са 20%, Општина Бор и „Србија шуме“ са по 10%. Извођач радова био је „Енергопројект“ Београд. Уложено је 50 милиона евра, а до завршетка хотела у то време требало је још 25 милиона евра. Према незваничним подацима, хотела је завршен 70%, што се, наравно, треба утврдити стручном проценом према извођачком пројекту. За завршетак изградње хотела и његово оспособљавање за успешан рад и пословање потребна су знатна финансијска средства. Отварање хотела истовремено би значило запошљавање 300 до 400 радника.

Успешан рад, повраћај уложених финансијских средстава и остварење добити гарантују постојеће материјалне, инфраструктурне и природне основе:

Прво, хотела је започет и грађен по „Хајат“ технологији и предвиђен је високи степен коришћења капацитета у зимском и летњем периоду.

Друго, природно окружење које има источна Србија и постојећа инфраструктура пружају сигурност за успешан рад хотела. То се првенствено односи на постојећу путну мрежу која обезбеђује сталну и непрекидну везу са хотелом у зимском и летњем периоду (Београд – Параћин – Бор – Црни врх; Београд – Пожаревац – Петровац на Млави – Жагубица – Црни врх; Београд – Пожаревац – Кучево – Мајданпек – Бор – Црни врх; Београд – Доњи Милановац – Бор – Црни врх; Кладово – Неготин – Бор – Црни врх; Ниш – Књажевац – Зајечар – Бор – Црни врх; Књажевац – Сокобања – Ртањ – Црни врх; Београд – Алексинац – Сокобања – Ртањ – Црни врх), железницу (Београд – Пожаревац – Мајданпек – Бор; Ниш – Књажевац – Зајечар – Бор) и Аеродром Бор. Осим путне, железничке и ваздушне везе, у непосредној близини су и бањска и природна лечилишта: Брестовачка Бања, Гамзиградска Бања и Сокобања. Ту је и Борско језеро и новообновљен хотел „Језеро“ повезан жичаром са хотелом „Јелен“ (пројекат). Река Дунав, пристаништа у Доњем Милановцу и Прахову, национални парк „Ђердап“, Дубашница, хидроелектране Ђердап, археолошка налазишта „Лепенски вир“ и „Фелиx Ромулиана“ Гамзиград, пимнице Буково и Рајац, задужбина Мокрањац, ловни туризам, близина Старе планине и постојеће ски-стазе и хотел, као и низ других објеката, а пре свега прехрамбрена индустрија, пољопривреда, здрава храна, развијени школски центри, факултети у Бору и Зајечару и научно-истраживачки институт у Бору – пружају солидну гаранцију за успешно пословање хотела.

Треће, а по мом мишљењу најбитније за успешан рад и пословање хотела, јесте оспособљавање постојећег доњег строја железничке пруге уског колосека Црни врх – Жагубица у стазу за зимске спортове, нордијске дисциплине и скијање, а у летњем периоду за ауто, мото и бициклистичке трке, кросеве и рекреацију, као и оспособљавање пруге уског колосека Бор – Црни врх.

Мало је познато јавности Србије да је нацистичка Немачка за време окупације Србије у Другом светском рату 1941-1945. године започела и градила највећи инфраструктурни објекат у југоисточној Европи – железничку пругу уског колосека Бор – Црни врх – Жагубица – Петровац на Млави – Пожаревац – Костолац. Овај пружни правац за нацистичку Немачку имао је посебну намену, а грађен је по „тот“ технологији и организацији. Пруга није завршена. Међутим, доњи строј пружног правца завршен је око 90%. Овај објекат је градило око 8000 логораша и сељака околних места принудним радом. За оспособљавање доњег строја пруге од Црног врха до Жагубице или манастира Горњак у стазу „Мира и пријатељства“ постоје реалне могућности и вероватноћа за обезбеђивање финансијских средстава од држава: Немачке, Русије, Француске и Европске Уније, као и других донатора и инвеститора.

Оспособљавање овог „пружног правца“ у стазу за зимске и летње спортове представљаће јединствени спортски објекат у Европи. Истовремено биће и споменик посвећен свим градитељима независно из које су државе, нације, или вере били.

Наравно, иницијативу и активност за оспособљавање ове стазе треба да покрену Влада Републике Србије и општине Бор и Жагубица. Такође, одговарајућа медијска пажња посебно би допринела да се овај пројекат реализује и омогући успешно пословање хотела „Јелен“ на Црном врху.

Господине директоре, ако Ваша компанија заврши започету изградњу хотела „Јелен“ на Црном врху и оспособи га за рад и пословање, покренућете целокупан привредни опоравак источне Србије. Грађани ће Вам бити захвални, а Ви ћете, осим производње и промета нафте и нафтних деривата у Републици Србији, успешно започети делатност чије ће пословање бити најуспешније на територији Републике Србије.

С поштовањем,
Иван Костов, дипл.економиста