Потпаљена и трећа пећ у Фабрици креча Заграђе

Ускоро 200 тона креча дневно

То ће бити довољно за све три басенске флотације (борску, кривељскуи мајданпечку) и престаће потреба да се креч купује. – Рад пећи готово је аутоматизован и од ње се очекују још бољи резултати него од оне пуштене јуна која се добро показала и до сада произвела безмало 9.000 тона креча – каже управник Кречане Милан Јовановић
КРЕЧАНА ЗАГРАЂЕ. – Након ремонта током којег је замењен ватростални озид и пећ преправљена да, готово потпуно аутоматизовано, уместо на мазут ради на угаљ, у Фабрици креча Заграђе јуче је почело загревање треће пећи. Како нам је рекао управник Кречане Милан Јовановић, из ње ће након пет-шест дана, када пећ достигне радну температуру, дневно излазити око 70 тона комадног креча, што ће, заједно са 140 тона које сада производе две пећи, бити довољно за све три басенске флотације – борску, кривељску и мајданпечку. Уколико се покаже да извесне количине претичу, обновиће се и производња хидратисаног креча који се користи у новом постројењу за пречишћавање отпадних вода из металуршких постројења РТБ-а Бор.
Подсетимо да кречана има четири пећи. Две старе „Фориндус“ пећи (италијанска технологија) од којих једна ради а друга има озбиљна оштећења, и две „Auerbach Foro“ пећи (немачка технологија) које нису радиле од бомбардовања 1999. године. Прва од њих је пролетос преправљана, пуштена у рад јуна ове године и оправдала очекивања. За четири месеца дала је безмало 9.000 тона квалитетног креча (са 70 до 80 одсто активне материје). Током њеног четворомесечног рада уочен је и простор за додатно усавршавање и измене (нпр. дужина комора), па су примењене током ремонта ове друге АФ-пећи која је управо пуштена у рад, тако да се од ње очекују још бољи резултати.
–Опрема уграђена у ову другу АФ-пећ – каже управник Јовановић – још више је модернизована тако да је праћење процеса готово аутоматизовано. Са турбо спојница прешло се на хидраулику, све се води преко једног компјутера. Ремонт је био изузетно захтеван јер у њен озид иде преко 70 различитих формата ватросталне опеке. Свако захлађивање пећи доводи до урушавања комора и зато кад се потпали она има своју кампању током које не сме да стане. У случају било каквих проблема, озид мора да се догрева да не би дошло до тога.

Јовановић подсећа да је озид који је коришћен до пре 15 – 20 година искључиво радио краљевачки „Магнохром“ који више не постоји, па је било проблема да се дође до поменутих специјалних формата опеке. Она је увезена из Пољске и уграђена за само 25 дана, пошто су коморе краћене и затваране након постављања озида (раније је то трајало 45 дана, зидало се лежећи, у скученом простору). Али, зато је мало продужен машински део ремонта. – Пошто је пећ висока 40 метара, да се не би урушио озид – објаснио нам је Јовановић – она се најпре пуни сувом ризлом и загрева до радне температуре, а онда се ризла постепено доле празни, а горе убацује кречњак и тако пећ прелази у редован рад. Због сушења опеке боље је да се дуже загрева, али пошто то радимо уз помоћ екодизела идемо на оптимално време тако да ће цео тај процес трајати четири-пет дана.
Уз ангажовање сопствених снага Кречане у машинском делу послова, зидарске радове на пећи извео је „Профил комерц“ из Краљева, а послове који се тичу енергетике, аутоматике и повезивање целе пећи АТБ ФОД Бор, уз надзор из РББ-а. Како са претходне две, старом италијанском (чији је капацитет у паду) и летос ремонтованом АФ-пећи, кречана сада дневно даје 140 тона, након загревања ове треће, из које се очекује по 70-ак тона, дневно се из Заграђа може рачунати на преко 200 тона креча, а током лета можда и више. –Ваља рећи да летос ремонотована пећ, што очекујемо и од ове, даје квалитетнији креч јер се производи у континуитету, док се код италијанске ради са прекидима за пуњење и пражњење на сат и по до два тако да креч из ње није уједначен – каже Јовановић. – Поређење цене мазута, на који се радило раније, и угља, на који смо прешли, указује на јефтнију производњу, најмање за трећину. Уз напоре да одржимо поменуте месечне количине настојаћемо да се више посветимо квалитету креча, мада ни сада немамо велике замерке флотера. Сировина имамо довољно, али неопходно је да се боље сагледа инфраструктура Кречане јер одавно није било већих улагања у њу, нарочито у њен рударски део. На нашем копу још увек ради багер из 1957. године, па одавно прижељкујемо неки хидраулични и још неку мобилну механизацију! Морам да нагласим да док нисмо кренули у преправку ових пећи, које су иначе биле отписане, овде није било весело. Радила је, и то све теже, само једна пећ. Сада је другачије и 95-оро запослених је живнуло, добило елан, види неку перспективу.