Представљамо добитнике награде “Инжењер Шистек”

Славиша Лалић: “Јама” је 35 година моја друга кућа

Друштву добитника награде „Инжењер Шистек“ као најпрестижнијег рударског признања придружио се и Славиша Лалић. Награда, која је стигла само годину дана пре пензије, потврда је да је посао електричара у руднику „Јама“ 35 година обављао одговорно и часно.
– Поузданост опреме и сигурност у руднику, његовим трудом, подигнути на виши ниво. -У више наврата је исправним и хитрим одлукама предупредио поплаве у „Јами“ и код нових вентилационих окана, где су били угрожени и људски животи.

СЗК. – Друштву добитника награде „Инжењер Шистек“ као најпрестижнијег рударског признања, ове године придружио се и Славиша Лалић. Награда, која је стигла само годину дана пре пензије, потврда је да је посао електричара у руднику „Јама“ обављао одговорно и часно. Путоказ судбине је Лалића из Зајечара довео у борски рудник 1986. године, као тек пунолетног младића. Од тада веза са подземном експлоатацијом руде бакра постаје нераскидива. Иако електричар по професији није могао да побегне од „рудраске генетике“ наслеђене од оца.
–„Јама“ је била моје прво запослење и прва љубав– прича кроз осмех Лалић – Само војнички дани су ме одвојили од радног окружења које сам од почетка прихватио као другу кућу. Овде сам започео свој радни стаж и одавде ћу отићи у пензију, а за 35 година ни једном нисам зажалио због избора професије. Рудари су као једна велика и сложна породица, па ми је радни век и поред свих рударских недаћа прошао као трен.

Кроз пословне изазове ишао је спретно, храбро и ненаметљиво. Искуство му је доносило напредовање у каријери, па је прошао пут од радника до надзорника смене и пословође радионице, а данас га затичемо на позицији заменика руководиоца електромашинског одржавања радионице Сервисног окна. У педесетпетој години као најискуснији мајстор одговоран је за организацију све сложенијих и обимнијих послова стабилног напајања рудника електричном енергијом. Од тога директно зависи безбедност његових „сабораца“ и успешност производње у најстаријем руднику Зиђина.
–Поред текућег одржавања електроинсталација, опреме и машина мој тим од 25 људи ангажован је и на одржавању пумпне станице за испумпавање вода из јамских ходника. Учествујемо у планирању и реализацији великих инвестиционих послова који су трансформисали „Јаму“ у најбезбеднији подземни рудник у Србији, као и у изградњи нових вентилационих окана. Често нам у помоћ прискоче и рудари – детаљно нам набраја послове за које је задужен.
У последње три године, каже, да су кроз руке електричара и радионичку документацију прошли километри каблова, који су постављени на новим етажама до дубине 650 метара и тоне резервних делова. Све је то Лалић организовао, испратио и имао стрпљења за младе колеге које тек учи занату.
Његови надређени истичу да је Славиша пружио велики допринос подизању квалитета електроодржавања, па да су поузданост опреме и сигурност у руднику, његовим трудом, подигнути на виши ниво. У више наврата је исправним и хитрим одлукама предупредио поплаве у „Јами“ и код нових вентилационих окана, где су били угрожени и људски животи.
Лалић се током нашег разговора присетио и најдуже смене у каријери која је трајала 24 сата и „борби“ да старе локомотиве оспособи за рад. На његовом лицу не види се умор. Још увек полетно корача јамским ходницима и учи млађе раднике да је мала доза страха здрава и да чува главу. Подучава их сталожености, јер се до неких решења долази дугим промишљањем, али и одважности да се брзо реагује у кризним моментима. Добра комуникација са колегама је још један критеријум који Славиша као Шистековац испуњава. Заштитник и подршка у обављању радних задатака, али и прави „лаф“ када се смена заврши – причају његове колеге.
Ову награду посвећује и дели са целим колективом „Јаме“ и са својом породицом која има разумевања за његову одсутност од куће и преокупираност послом.