Представљамо добитнике награде „Инжењер Шистек“

Снежана Јовановић: Лако је с цифрама, теже је радити с људима

Заменица финансијског директора Србија Зиђин Копер је путем који ју је водио до ове функције корачала полако, али одлучно. Ненаметљиво, али самоуверено. Никад у првом плану, али увек као кључни „играч“ сваког плана. – Моје занимање је везано за цифре, другачије не могу да функционишем. Довољно је да само погледам бројку која ми се достави и одмах знам да ли је она тачна или нешто није у реду. Та „вештина“ стиче се искуством, а моје је старо 27 година, каже ова тиха, вредна и педантна жена. – Шистекова награда јој импонује, искрено јој се обрадовала и доживљава је као колективну јер сматра да је она признање целом економском делу компаније
СЗК. – Основна правила понашања и економске законитости у привредним активностима Снежана Јовановић изучила је на Економском факултету у Нишу, где је проучавајући производњу, дистрибуцију и потрошњу богатства у људском друштву стекла звање дипломираног економисте. Запослила се у Рудницима бакра Бор 1995. године, па је најпре праксом кроз рудничке погоне, као референт-приправник, надограђивала знање с факултета. – Шетња од погона до погона ми је помогла да упознам процес, али и материјале који се користе у рударској индустрији. Радила сам у Служби плана и анализе, па ми је то много значило приликом обрачуна и праћења норматива, анализе трошкова, поделе и препознавања. На пример, „суво“ познавање економије било је недовољно да знам да ли је неки норматив везан за копове или за флотацију – каже добитница „Шистекове награде“ у име матичног огранка Србија Зиђин Копер. Данас је Снежана заменица финансијског директора и те послове обавља у компанијском Сектору финансија и планирања.
Путем који ју је водио до ове функције корачала је полако, али одлучно. Ненаметљиво, али самоуверено. Никад у првом плану, али увек као кључни „играч“ сваког плана.
После девет година проведених у РББ-овој Служби плана и анализе, 2004. именована је за руководиоца тамошње Службе финансија. Четири године касније прешла је у Матично предузеће РТБ-а Бор, где је поново била ангажована у планској служби, али првенствено за израду бизнис-планова. Тада, како сама каже, њена каријера креће узлазном лиијом. – Биле су то деликатне године за РТБ. Комбинат је 2004. ушао у реструктурирање, а да би све било спремно за тај процес и предстојећу приватизацију морали смо да имамо добар бизнис-план. Тада сам почела да напредујем, јер сам велику подршку имала од Мирјане Антић. То је жена „институција“! Много ми је помогла да сагледам комплетно пословање РТБ-а и да не будем уско везана само за један његов део. Учествовала сам у „причи“ око израде УППР-а, који нам је отворио врата за приватизацију и стратешко партнерство, и била ангажована приликом прикупљања тендерске документације и формирања „собе са подацима“. Сећам се да смо нас троје – Мира, Јоца и ја одлучивали о томе који ће „папир“ ући у ту собу, а који не. Комплетна документација ишла је преко нас.
Снежана се калила на свим тим пословима и научила, како каже, да прати логику бројки. – Моје занимање је везано за цифре, другачије не могу да функционишем. Данас је довољно да само погледам бројку која ми се достави и одмах знам да ли је она тачна или нешто није у реду. Та „вештина“ стиче се искуством, а моје је старо 27 година. Некада се борим са ветрењачама за податке који имају логику и произилазе један из другог, али имам добре сараднике и они ми помажу у свему томе. То је важно посебно данас, када су нам рокови за извештаје тесни. До трећег у месецу морам да завршим извештај за тај период, да проверим да нисам негде оманула, да видим да ли су испланирани трошкови довољни за тај месец, да проверим да нисам нешто пропустила и да нешто случајно није прокњижено. Просто, морам да предвидим и укалкулишем сваки трошак. Ипак, познавање цифара и искуство омогућавају ми да у том предвиђању врло ретко и незнатно одступим.
Јовановићева је стратешког партнера сачекала на позицији помоћника генералног директора за финансије. Нов менаџмент, истиче, није донео нова правила. – У начелу, „књиге“ се исто раде и овде и у Кини. Ако и има нешто што није у складу са српским правилима, кинески менаџмент се прилагоди. Једина промена у начину рада односи се на рокове, који су сада краћи, али и њихово стриктно поштовање. На пример, законски рок за „затварање“ обрачунског периода је у Србији, због ПДВ-а, петнаестог у месецу. Ми то сада урадимо до трећег и након тога немамо могућност исправке. ПДВ је „закуцан“ за тај датум. Другачији рок имамо и за годишњи извештај. По српским законима, компанија је у обавези да га преда до 31. марта, али га ми завршамо најкасније до 6. јануара. До краја марта онда евенутално радимо нека кориговања и подешавања онога што се заиста мора, и то само ако су у питању интерни односи између повезаних лица. Такође, врло рано завршавамо извештај о попису. Увек идемо корак унапред и то радимо на захтев Зиђин Групе, а не менаџмента ове подружнице – прича заменица финансијског директора Србија Зиђин Копер.
Тиха и ненаметљива а вредна и педантна, Снежана каже да никада није јурила каријеру и високу позицију у компанији. Резултати њеног рада су је довели дотле. – Не болујем од функције, могла бих одмах да уступим ово место, ако га неко хоће. Радила сам и радим да бих стекла знање, а не да бих себи обезбедила неку функцију. Никада се нисам грабила за њу. На овом месту сам по препоруци финансијског директора Зенга, а именовао ме је након консултација са Мирјаном Антић. Никада нисам размишљала о последицама овога што радим и увек ми је било важно само да дам све од себе.
Снежана Јовановић не крије да после 27 година рада још увек, и кад је кући, размишља о послу. – Посао носим са собом. Не могу другачије, тако сам навикла. Прошле године, рецимо, када су нам били ревизори, имали смо спорне количине недовршене прозиводње и хладног материјала. Толико сам била оптерећена тиме да сам сањала да су ми изгореле залихе хладног материјала. После смо се сви томе смејали и препричавали као анегдоту. Мислим да та оптерећеност послом произилази из чињенице да ја волим оно што радим и заиста уживам у томе. Посао ми доноси мир, чак и у тешким животним тренуцима, попут смрти супруга. И тада сам спас пронашла на радном месту, пошто сам се вратила на посао после неколико дана.
Заменица финансијског директора Србија Зиђин Копер одушевљена је и поносна због чињенице што се ове године нашла у друштву добитника најпрестижнијег компанијског признања. – Ни у сновима нисам могла себе да замислим као добитника Шистекове награде. Некако то признање везујем за инжењере и раднике производних занимања, па ми као дипломираном економисти значи још више. Награду доживљавам као колективну и сматрам да је њоме учињена велика част целом економском делу компаније.
Звање дипломираног економисте препоручује младима, али има за њих и један савет: – Ако хоћеш да будеш добар економиста, мораш да познајеш комплетно пословање фирме у којој радиш. Мораш да знаш сваки део процеса, сваки сектор и мораш да сарађујеш са свима. Јер, теже је радити са људима, него са цифрама. Само лепим речима и односом се може доћи до циља или жељеног податка. Наредбодавним ставом и позивањем на функцију се, бар у нашем послу, не може постићи ништа – сматра Снежана Јовановић.