Представљамо овогодишње добитнике награде „Инжењер Шистек“

Јелена Ђурић, управница Флотације РБМ-а

Лепе ствари треба чекати

Јеленин је рецепт за успех: Нема лаких послова, али све се обавља лакше ако се воли, ако сте то желели и за то се школовали. Важан је тимски рад – са старијим колегама, којима ћете поштовати знање и искуство, и са млађима чију креативност и окренутност техничко-технолошким иновацијама треба подржати

РБМ.- Јелена Ђурић, дипломирани инжењер рударства и управница Флотације, прва жена управница једног погона у Руднику бакра Мајданпек, овогодишња је добитница највећег басенског признања – награде „Инжењер Шистек“. Одлука о томе у РБМ-у никога није изненадила, а обрадовала је све њене сараднике, који, познајући је, истичу да ће још пожртвованије радити, јер „не“ или „не може“, као одговор на задатак никада није признавала.
Понекад лепе ствари треба чекати да би у низу могле да се десе – кроз осмех каже Јелена Ђурић и набраја: – Велики инвестициони радови у Флотацији, највећи од изградње овог погона пре скоро пола века, искрено су обрадовали све нас који своју будућност видимо у Руднику бакра Мајданпек и обележили почетак ове године. Недуго затим, због напредовања претходног управника, постављена сам на место управника погона, што је за мене представљало и изазов и признање, а сада и награда „Инжењер Шистек“, остављају ме без речи…
Јелена је рођена у Лабину. Основну, средњу школу и факултет завршила је у Бору, где је на Техничком факултету, рударски одсек, 1991.године дипломирала на смеру за припрему минералних сировина. У Руднику бакра Мајданпек запослена је од 1998.године. Почела је као инжењер оперативе на преради полиметаличне руде и прешла пут од сменског и инжењера производње флотирања до техничког руководиоца, а од пре неколико месеци је управник погона Флотације.
–У животу сваког човека најважније је да ради посао који воли, за који се школовао и у којем може да да свој максимум. Знам да има оних који мисле да је у рударству мало посла за жене и мислим да су у праву када се имају у виду тежина посла и услови рада. Међутим, мислим да се ми који ту већ радимо, добро сналазимо – констатује Јелена и истиче да су све специфичности и тежина посла разлог за велику солидарност и разумевање међу рударима – Изузетно ценим и форсирам тимски рад и поштујем знање, стручност и искуство сваког појединца. Млађим колегама саветујем да се са уважањем односе према старијима, онима који су створили оно што имамо, а од старијих тражим да подрже иницијативе младих људи, њихову окренутост техници и новим технологијама, жељу да производни процес унапреде. За сада ми то успева, а резултати не изостају – каже Јелена чији сарадници посебно цене њену упорност, поузданост и организаторске способности јер тако и најзахтевнијим обавезама успевају да одговоре.
Јелена каже да на послу не би била успешна да нема пуну подршку и разумевање породице, супруга и ћерке. – Они се изненаде када се с посла вратим на време, када имам слободан викенд и готово никад не приговарају. Знају да ми посао пуно значи, а импонује да сам у томе успешна. Моја јединица, Марта, није се определила за рударство, већ Филолошки факултет. Видела је колико је овај посао захтеван. Ја ћу, међутим, наставити пут којим сам кренула. Тежак је и напоран, али мени је најлепши, јер је стваралачки, инспиративан и, дефинитивно, посао који могу радити само они који се изазова не боје.