Представљамо „Шистековце“: Дубравко Кринић, виртуоз на багеру
Увек у врху по остварењу норме
Готово једногласно смо се сложили да се Кринић наметнуо и као човек и као један од водећих мајстора. Сео је у кабину једне од најскупљих рударских машина са 23 године и брзо се истакао, чувао је, или како ми рудари кажемо – осећао. За девет година није имао никакве пехове, хаварије, нити пропусте, а увек је предњачио по броју утоварених камиона – каже управник копа Милан Делић
КОП „ВЕЛИКИ КРИВЕЉ“. – Својим стручним и савесним радом у претходном периоду, а нарочито у 2016. години, Дубравко Кринић, ВКВ багериста РББ-а, дао је значајан допринос у остваривању високих производних резултата на површинском копу „Велики Кривељ“ – образложили су, кратко и јасно, директори Рудника бакра Бор свој предлог да овај 32-годишњак добије награду „Инжењер Шистек“. Међутим, утисак је да још краће образложење које је на конференцији за новинаре пред Дан рудара, за једног од најмлађих добитника највишег басенског признања, дао генерални директор РТБ-а Благоје Спасковски, много више говори: – Кринић је виртуоз на багеру, окреће га и товари више од онога што је и дизајном машине предвиђено.
И управник копа Милан Делић нам рече све најбоје о младом багеристи док смо силазили у коп да га потражимо на етажама: – Нисмо се много двоумили када је требало да предложимо за награду неког од багериста, возача, булдозериста. Готово једногласно смо се сложили да се Кринић наметнуо као један од водећих мајстора. За девет година није имао никакве пехове, хаварије, ни пропусте, а увек је био у врху при остварењу норме, броја „тура“. Имам само похвале за њега и као човека и као руковаоца једне од најскупљих рударских машина какви су хидраулични багери. Брзо се истакао, чувао је или, како ми у рударству кажемо, осећао машину, сваку промену звука, вибрацију, и на време реаговао. Дошле су још две групе перспективних багериста, али смо се одлучили за Кринића и сигурно нисмо погрешили у процени његове оданости према фирми, односу према послу и машини. Мислим да ће он то схватити као подстрек и наставити са добрим резултатима.
У то смо се уверили на лицу места. Трећег дана по додели награде затекли смо Кринића на кривељском копу како са колегом Далибором Станковићем, иначе дипломираним инжењером, утовара педесет пету „туру“ у тој смени. Дампери прилазе по „порцију“ од четири-пет кашика (запремине 22 кубика, тешке преко 50 тона) и брекћући одлазе ка транспортном систему са товаром од 220 тона јаловине и 170 сопствених тона. – Од јутрос товаримо јаловину и максимално се трудимо да пратимо норму. Екипа је појачана, на багеру смо двојица, и до краја смене биће преко шездесет „тура“ – каже Кринић пошто је предао багер колеги и сишао.
Од брујања багера једва се чујемо, али ипак разумесмо да је Кринић рођен у Шарбановцу 1984. године и завршио за машинског техничара нумеричких машина. Запослио се на површинском копу 2007. и од првог дана је на багеру. – Мој први, и да кажем омиљени багер, је „ТЕРЕX ОК“ на коме сам провео, ево скоро ће десет година – каже он. – Тренутно се ремонтује, а сада сам на „Камацу“ багеру за који сам се такође обучио. За команде машине која кошта око четири милиона евра сео сам са 23 године и мало се уплашио његове величине, па и свих осталих машина које сам овде затекао. Али, уз велику помоћ старијих колега, из дана у дан све боље сам упознавао багер и после три месеца постао мајстор, а после шест био сам већ доста сигуран. А, то није баш једноставно, никад није исто, сваки дан је другачији. Упадамо у разне ситуације, дођу кише, деси се да проклиза чак и багер са гусеницама, а камоли камион… и зато, пре свега, мора да се води рачуна о безбедности, и багера и камиона. Може се обрушити етажа, закачити и оштетити и камион и багер, посебно његови хладњаци, може испасти комад стене из кашике…
Читаву смену Кринић се врти лево-десно својом моћном машином товарећи руду или јаловину, али више му смета кад паузира на тзв. веранди него кад је за командама. А, на овој машини све је толико компјутеризовано да је веома једноставно. Наравно, за онога ко зна шта и где треба да гледа. – Са екрана читамо колико се машина напреже, шта јој смета, али неке ствари, попут механичких кварова и ломова, мора и руковалац да осети, уочи. Међутим, каже Кринић, ово су нови багери и још се добро држе. Четири кашике и камион је пун, са пет већ прелива. Камиони имају ваге, семафоре, и товаримо док им се не упали жута лампа, онда возач затруби да је доста. Већ смо се „одокативно“ увежбали да их добро пунимо а да се не упали црвено. Кад је етажа овако добро припремљена, руда добро изминирана, овај посао заиста радим са великом вољом. Нервознији сам кад треба да се уђе у неки усек јер је велики нагиб багера, велики напор да се постави, окрене према камиону…