Почетак Актуелно Рударство Пуштен у пробни рад систем за отпрашивање у борској флотацији

Пуштен у пробни рад систем за отпрашивање у борској флотацији

1 друго читање
0
0
663

Бољи услови, мање расипања

Иван Анђеловић: Завршетком ове последње, иначе веома недостајуће карике, реконструкција борске флотације, што се тиче дробљења, заокружена је и у овом старом погону сада раде продуктивне машине којима се командује преко “тач-скрина”. – Томислав Дендић: Људи су до сада радили под маскама, видљивост је била пар метара, а сад тешко да се може и приметити прашина на местима која су њоме била најугроженија
Пуштен у пробни рад систем за отпрашивање у борској флотацијиБОРСКА ФЛОТАЦИЈА
. – У борској флотацији данас је пуштен у пробни рад систем за отпрашивање погона дробљења топионичке шљаке. Како нам је рекао Иван Анђеловић, главни инжењер за флотирање шљаке, систем за отпрашивање је потпуно аутоматизован, пушта се и зауставља, као и нова дробилица и вертикални млин, на “тач-скрин” команде, електронски се прате сви параметри. И њиме се, дакле, као и целокупним системом дробљења (дробилице, сита, транспортери) управља са заједничког командног пулта. Завршетком ове последње, иначе веома недостајуће карике, реконструкција борске флотације, што се тиче дробљења, заокружена је и овај стари производни погон, у коме су до скора радиле машине старе више од пола века, сада изгледа скоро ново, модерно, људима је максимално олакшан рад.
Пуштен у пробни рад систем за отпрашивање у борској флотацијиПошто је шљака сува, а тврда сировина, приликом њеног дробљења ствара се огромна прашина која је веома отежавала рад запослених на дробљењу – објашњава Анђеловић. – Данас је решен и тај проблем пуштањем у пробни рад система за отпрашивање. Систем се састоји од врећастих филтера и великог вентилатора који системом хауба и цеви изнад дробилице, сита, пресипних места, “хвата” и увлачи сву прашину из погона. Прашина се задржава на филтерима и периодично чисти уз помоћ компресора. Приликом чишћења пада на дно филтера одакле се помоћу тзв. пужа пребацује на транспортну траку, а она је одвози у бункере млевења, па у млинове и на флотирање. На овај начин дробљење је постало затворен процес у коме нема никаквог отпада нити губитака. Кад се оконча пробни рад система за отпрашивање, следи примопредаја целог агрегата, након што званичне институције обаве мерења и одобре сталан рад. По закону, за реконструисана постројења, какво је наше, дозвољено је присуство 50 милиграма честица прашине по метру квадратном погона, док код нових постројења закон толерише дупло мање, односно 25 милиграма.

Представници званичне институције ускоро ће доћи да обаве поменута контролна мерења, а њено ангажовање је обавеза фирме “Термометал” која је у предвиђеном року инсталирала овај систем отпрашивања. “Термометал” је обавезан и да обучи раднике који ће управљати системом, као и да достави комплетну листу резервних делова. Анђеловић наглашава да ова београдска фирма има велико искуство на оваквим пословима. Бројни су агрегати “Термометала” у цементној индустрији, а не тако давно инсталирао је и један систем отпрашивања у Руднику бакра Мајданпек тако да се може рећи да им је он био и најбоља препорука да дођу у борску флотацију.
Томислав Дендић, руководилац дробљења шљаке у борској флотацији још сликовитије нам је дочарао улогу овог система и његове, већ видљиве ефекте. – Оно што је клима уређај за једну канцеларију или собу, то је нови систем отпрашивања за халу дробљења шљаке – каже Дендић. – Новац који је уложен у изградњу система за отпрашивање и његов рад биће брзо “покривен” смањеним губицима прашине од шљаке. А, ако упоредимо нове услове рада у погону дробљења, са отпрашивањем, и оне пре, без њега, могу слободно да кажем да радници готово не могу да верују да им се “десило” нешто тако пријатно. Уместо рада под маскама, где је видљивост била само пар метара, убудуће ће радити у погону у коме ће тешко моћи и да се примети прашина на местима која су њоме била највише угрожена. Ефикасност система је висока. Имаћемо вишеструко чистију и радну средину и околину.
Још повезаних текстова
В Љубиша Алексић
Више текстова Рударство

Оставите одговор

Погледајте и

„Зиђин“ постао већински власник и „Невсуна“

За више од 1,66 милијарди канадских долара кинеска компанија преузела је (28. децембра) 89…