Почетак Актуелно Рударство РТБ потпуно аутоматизовао процес у кривељској флотацији

РТБ потпуно аутоматизовао процес у кривељској флотацији

5 друго читање
0
0
709

Обнова уз прераду милиона тона руде

 

Користи од модернизације већ видљиви на више планова, а овај велики посао успешно је приведен крају захваљујући добром планирању, организацији рада и сарадњи са компанијом “Метсо Минералс” – каже управник Саша Милић. – Док су једна за другом сечене старе линије и постављана најмодернија опрема великог капацитета, прерађивана је сва руда са копова – претпрошле године 10,45 а прошле 10,25 милиона тона!
РТБ потпуно аутоматизовао процес у кривељској флотацијиКРИВЕЉСКА ФЛОТАЦИЈА
. – Захваљујући модерној опреми великог капацитета коју “надзиру” специјални анализатори и други уређаји којима се прати проток маса, уситњеност, ПХ-вредност и још много тога, кривељска флотација је постала понос не само РТБ-а, који од ње много очекује, већ и компаније “Метсо Минералс” која је испоручила ту опрему. Преко 300 учесника (из 28 земаља) недавног конгреса флотера имало је шта да види, и похвали, у овом погону Рудника бакра Бор где се већ други месец у секунду прате производни резултати. Таква прецизност, квалитет анализа и брзина увида у процес донела је – како нам рече управник Саша Милић – кључну предност флотерима да реагују на време и на прави начин како би, уз минималне трошкове, из руде извукли што више бакра и метала који га прате. Ако се има у виду да су и капацитети нових флотационих машина вишеструко већи од доскорашњих, онда је јасно да се од кривељских флотера у наредном периоду могу очекивати само бољи резултати. Производња добро иде и Милић не сумња у остварење плана за јул од око 2.300 тона бакра у концентрату.

Процес се сада води из командне собе, са пулта – каже Милић. – Води га сменски инжењер који преко камера и компјутера види све параметре и на основу њих управља. Од бројних технолошких новина издвојио бих три анализатора. Једноканални анализира крајњи концентрат на сваких 15 секунди, троканални улазне сировине у млинске секције на сваких 20 секунди, а шестоканални јаловину и основни концентрат на 12 минута. Анализе се одмах виде на пулту и одмах може да се реагује додавањем или одузимањем реагенаса, пенушача итд. Анализатори су у процесу уходавања, а захваљујући њима већ се производи концентрат према захтевима нове топионице, рационализована је потрошња реагенаса. Радом свих агрегата максималним капацитетом смањена је и потрошња електричне енергије, а свим овим захватима и цена коштања тоне бакра на линији дробљење – флотирање.
И “Церово” стабилније
Према оцени управника Милића можда је реконструкција кривељске флотације могла да се оконча и брже да се, бројним и честим изазовима усклађивања редовног рада и реконструкције, нису прикључивали и проблеми флотације на Церову из које је прошле године у кривељску цевоводом стигло преко два милиона тона руде. – Пошто је у кривељској флотацији крајем априла завршена посебна нова линија (од пет машина “РЦС 100”) за прераду руде са Церова, то се одмах одразило (за десетак одсто) на побољшање њеног искоришћења – каже Милић. – Она се овде одвојено флотира зато што је, понекад, потпуно другачијих минералошких карактеритика од кривељске. Пошто су тамо решени проблеми на примарном дробљењу, надам се да ће наредног месеца бити решени и са терцијалном дробилицом (пресељеном из Кривеља) и да ће се подићи капацитет прераде. “Церово” је дошло од флотабилне руде, много су бољи резултати него пре годину и по и, са засебном флотационом линијом у Кривељу, и “Церову” иде све боље.
И док је управник Милић са пословним људима из компаније “Метсо Минералс” обилазио нове линије које су већ у пуном производном замаху, у командној сали смо пратили како Јасмина Дендић, сменски инжењер, на компјутерима, и њена колегиница Јелена Рајић, за пултом, воде процес. Прате екране, звучне сигнале, телефонирају, дају инструкције шта да се провери, укључи, искључи… Час у погону, час са њима је и Грацијан Страиновић, технички руководилац кривељске флотације, који нам детаљније објашњава како се сада води производња.
Овде, најпре, имамо програме којима можемо да регулишемо процес млевења руде тако што подешавамо број циклона, број обртаја пумпи, као и параметре основног флотирања на основу потпуног електронског мониторинга. Јер, са тим програмима повезан је тзв. “Visio froth”, програм са камерама, који обрађује слику и на основу брзине кретања пене по ћелијама прорачунава и сам подешава процес, односно ниво и количину ваздуха у флотационим машинама. Завршена су два круга калибрације анализатора и они ће, уз још неколико неопходних подешавања, увести производни процес у оптималан рад. Страиновић додаје да ће се на основу система са камерама регулисати колико ће “бакарне пене” прећи преко прага флотационе машине, а на основу хемијских анализа (икс-реј) – колико је бакра, сумпора, гвожђа у маси која се флотира, тако да ће систем аутоматике повећавати или смањивати дозу реагенаса, мењати параметре. Активираће се и мониторинг уз помоћ ПСМ-уређаја који прате крупноћу улазне масе у флотационе машине (односно квалитет млевења) као један, можда, најбитнији фактор у процесу флотирања, односно отварања “зрна” минерала.
Резултати су све бољи – каже технички руководилац флотације. – Већ два месеца смо на узлазној путањи. Искоришћење бакра је 82 одсто и идемо ка циљу од 87 процената. Системом аутоматизације отварају нам се невероватне могућности. Јер, до сада смо се у тренутним реакцијама ослањали на искуство, а процес кориговали на основу хемијских анализа које смо добијали након осам до петнаест часова!? Сада могу тренутно да видим колико бакра иде у јаловину и одмах да реагујем. Наглашавајући да се у модернизацију кривељске флотације кренуло ради побољшања технолошких резултата, односно производње концентрата продајног квалитета, уз искоришћење метала од 87 одсто, као и повећање капацитета прераде на 10,6 милиона тона руде, управник Саша МИлић подсећа да је реконструкција започета од погона дробљења. Тамо је (2011.) уграђена прва “ХПП” дробилица на терцијалном дробљењу којој су се (до 2013.) придружиле још две. Крајем 2012. уграђено је шест великих флотационих машина за прво пречишћавање и батерија хидроциклона за домељавање. Уследила је етапна сеча старих машина и постављање нових тако да су 2013. уграђене три линије са по шест машина “РЦС 100” за основно флотирање, а онда шест за прво, још шест за друго и треће пречишћавање и четири за контролно флотирање. На првој и трећој млинској секцији замењена је батерија циклона, а 2014. је то учињено и на другој секцији. Ове године, поред анализатора, уграђени су и ПСМ-уређаји који ће мерити уситњеност руде. За њихову калибрацију и пуштање у рад треба да стигне екипа компаније “Метсо Минералс” из разних делова света (од Аустралије до Канаде). То су – каже Милић – последњи послови на пројекту аутоматизације и модификовања централног система управљања процесом кривељске флотације. Приводимо крају и затварање погона са јужне стране на којој је за потребе реконструкције продужена кранска стаза како би се нова опрема лакше убацила, а не преко крова, како је то рађено на почетку овог великог посла.

Још повезаних текстова
В Љубиша Алексић
Више текстова Рударство

Оставите одговор

Погледајте и

„Зиђин“ постао већински власник и „Невсуна“

За више од 1,66 милијарди канадских долара кинеска компанија преузела је (28. децембра) 89…