„Шистековци“: Немерљив допринос прекаљеног топионичара Славише Стефановића
Нова технологија на пројектованом капацитету
Производња у претходна два месеца рекордна од почетка рада новом технологијом – у јуну више од 7.350 тона анодног бакра, а у јулу преко 7.850 тона. – Искоришћење бакра „држе“ на пројектованих 98 процената, док у гасној фази превођење сумпора у киселину достиже око 90 одсто. – Временско искоришћење агрегата надмашило 90 процената. – Висок степен уходаности нове технологије – сматра Стефановић
ТОПИОНИЦА. – Технички руководилац Топионице Славиша Стефановић је „својим искуством у раду са старом технологијом, стеченим знањем и осећајем за вођење пирометалуршких процеса, дао немерљив допринос уходавању нове технологије, решавању насталих проблема и овладавању пројектованим параметрима. Под његовим руковођењем нова Топионица достигла је пројектовани капацитет са могућношћу даљег повећања прераде сировина без скоро никаквих или минималних улагања“ – истиче се у образложењу комисије за још једног добитника у плејади „Шистековаца“.
Славиша је рођен 25. марта 1956. године. Диплому инжењера металургије стекао је на Техничком факултету у Бору, а запослио се одмах након дипломирања крајем 1982. године у Топионици и рафинацији бакра Бор. Његов развојни пут прекаљеног топионичара изгледао је овако: након приправничког стажа најпре је радио пет година као сменски инжењер, а затим и као руководилац рафинације, конвертора, пламене пећи и реактора, па шеф ових радних јединица, тако да је прошао сва одељења у Топионици. Од јуна 2001. до септембра 2008., са мањим прекидима, био је технички руководилац, а потом и управник Топионице (до децембра 2012). Тада је постао руководилац Сектора за развој и инвестиције ТИР-а. Са тог места крајем 2015. вратио се за управника Топионице и прикључио колегама на уходавању нове технологије. Од маја ове године је њен технички руководилац.
– По повратку у Топионицу уходавање нове технологије је још било у почетној фази са одређеним проблемима – у првом реду нагомилавале су се велике количине хладног материјала који није могао да се преради и поставило се питање шта са њим. Релативно брзо смо дошли до решења које се састојало у томе да, иако је нова топионица пројектована за богате бакренце (62-64 одсто), треба ићи са сиромашнијим, па смо подешавањем параметара рада на ФСФ-пећи добили бакренце са 55-60 процената бакра. То је био одлучујући корак у смањењу производње хладних материјале и повећању њихове прераде преко конвертора. Следећи је био да класификујемо хладне материјале на богате и сиромашне, тако да смо оне прве прерађивали у конверторима, а сиромашне „извозимо“ у флотацију, мељемо до одређене гранулације и заједно са шаржом враћамо у ФСФ-пећ. У наредном периоду хладан материјал се све више прерађивао преко конвертора а мање преко пећи, тако да се тренутно преко 70 одсто њих прерађује у конверторима. Тиме смо смањили количине које се ових дана крећу испод 500 тона дневно, са тенденцијом даљег смањења до оптималне вредности за ову производњу – наглашава Стефановић.
Наш саговорник износи нове детаље из периода уходавања нове технологије, а то је било подешавање параметара и овладавање радом централног горионика, како би се добили бакренци жељеног квалитета, смањиле наслаге на дну ФСФ-пећи и наслаге у „ап-тејку“ (прелаз између пећи и котла). – Сада су наслаге у пећи око 15 цм, што је оптимална висина, и одржавање „ап-тејка“ нам више не ствара велике проблеме. За разлику од претходног периода када смо морали да застајемо и по осам до 10 пута месечно, његово чишћење последњих месеци се свело на два застоја. Резултат тога је да су у јуну и јулу временска искоришћења агрегата била изнад 90 одсто. Све је то утицало и да производња у претходна два месеца буде рекордна од почетка рада новом технологијом – у јуну више од 7.350 тона анодног бакра, а у јулу преко 7.850 тона. Просечна дневна производња у јулу је надмашила 250 тона анода. Врло важан показатељ је искоришћење бакра које успевамо да „држимо“ на пројектованих 98 процената. У гасној фази превођење сумпора у киселину достиже око 90 одсто. Тренутно се ангажујемо у очувању и повећању производње бакра, али и овладавању параметрима гасне фазе, како би искоришћење сумпора дигли до пројектоване вредности.
Сви ови подаци потврђују да је „Шистекова награда“ отишла у праве руке, а и овај лауреат сматра да му је додељена на основу свих постигнутих резултата. – Ова награда ми је сатисфкција за целокупни рад у Топионици који траје већ 33 године, признање за уложени труд и знање приликом уходавања нове технологије, при чему сматрам да је степен њене уходаности висок.
1 Comment
Leave a reply
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.
Поштовани инжењер Славиша Стефановић, баш се радујем што најзад и теби припаде престижна награда Шистек и на томе најискреније ти честитам, као пријатељ и некадашњи сарадник. Ти, у најбољим годинама, можеш и више и боље да ефектуираш своје племенито искуство, знање и комуникативност са менаџментом, сарадницима и радницима топионице. На оствареним резултатима твога рада неби требало да имају, твоји претпостављени, замерке, једино, уз праћење светских резултата у производњи бакра кроз литературе и комуникације, примениш и у борској топионици и да упоредиш све производне резултате, које постижете, са светским. Као прекаљени и надкаљени инжењер металургије, менаџмент с правом од тебе треба да очекује још веће ангажовање, резултате и ефеката, ал’ не веће од 100%. Теби, топионичарима и свим радницима РТБ Бор честитам Дан рудара и Дан РТБ Бор, СРЕЋНО!!!