Трајча Тончић, руководилац Сектора за геологију РББ-а

Сваке године по једно лежиште

Први геолог РТБ-а не крије да је рудно тело “Т”, на коме је Басен зарадио 40 милиона евра, његов најдражи успех, али и загонетно најављује: “Оно на чему сада радимо биће ми још драже”
РББ. – Образложење да Трајча Тончић, руководилац Сектора за геологију овог предузећа, буде један од овогодишњих добитника награде “Инжењер Шистек” смештено је у реченицу којом се каже да је “својим стручним и савесним радом у претходном периоду, а нарочито 2015. године, знатно допринео остваривању позитивних резултата пословања РББ-а, а и целог РТБ-а”. Ако бисмо хтели да је конкретизујемо могли бисмо да кажемо да иза сваке године рада овог геолога од 2009. до данас стоји по једно ново лежиште бакра. – То је резултат – како нам рече Тончић – пет пројеката током којих је погон Истражних радова РББ-а избушио 103 километра бушотина! Откривено је 270.000 тона бакра и 27 тона злата. Вредност метала, у лежиштима, је 2,2 милијарде евра, а пет милиона евра, уложених у нове бушилице, и још толико у радове, не чине ни пола процента онога што је добијено! У свету је тај однос између три и пет процената.
Прича о Тончићевом опредељењу да буде то што је данас почиње у раном детињству. Родом је из Пролесја, села у општини Трговиште, где је завршио четири разреда “осмолетке”, а наредна четири у Радовници. До ње и назад дневно је пешачио 22 километра. Још није био пошао у школу кад су се, једног лета, у кући његовог прадеде сместили инжењери-теренци београдског “Геозавода”. – Доносили су разне каменчиће, минерале, стене – сећа се Тончић – а ја сам све то гледао, слушао, понекад и кришом улазио у собу да видим шта су све покупили по нашим потоцима. Још тада сам заволео то што су они радили и једва дочекао да упишем Средњу геолошку школу у Београду. Знање из ње много ми је помогло да у року завршим (1991.) Рударско-геолошки факултет и да се, након четири године чекања на посао, 1995. запослим у РТБ-у Бор.
Тончић је прошао “Кривељ”, “Церово”, али се најдуже задржао у Јами (14 година). Ту се и доказао као врстан геолог након доласка Благоја Спасковског (крајем 2008.) на чело РТБ-а доведеног до руба пропасти. – Од доласка Спасковског – каже Тончић – производња бакра се опоравља, расте 30, 50, 80 процената – и то без улагања. Проценио сам да је прилика да и сам више допринесем и предложио сам нова истраживања у Јами. Спасковски је затражио још једно детаљно образложење, три дана размишљао, и – дао “зелено светло”. Предлагао сам то и претходним директорима, али они нису веровали да у јамским дубинама има још богате руде. Марта 2009. године откривено је рудно тело “Т” и са 32 бушотине (1.925 м) потпуно истражено. Названо је по мени, а елаборат је оверен на 232.000 тона са 5,07 одсто бакра и 2,5 грама злата по тони. Откопали смо (и то новом методом) 224.000 тона, што је искоришћење од 96 процената, а РТБ је на рудном телу “Т” зарадио 40 милиона евра. У близини смо убрзо открили читаву серију рудних тела: “Т1”, “Т2”, “Т3”, а нове бушотине кажу да у тој зони има још бакра.
На његов предлог 2011. је купљена бушилица „мустанг Ф13“ којом је потпуно истражено ново лежиште „Кривељски камен“ са 80 милиона тона руде садржаја 0,27 одсто бакра и 0,13 грама злата по тони. Две године касније стижу још две моћне машине (буше до 2.800 м) којима је у долини Ујове реке набушен досад најдужи минерализовани интервал (850 м) са 0,24% бакра. Пошто је на великој дубини истраживања су обустављена, а започета је провера лежишта у Малом Кривељу познатог још од 70-их година. Седам нових бушотина показало је да лежиште почиње са саме површине и иде преко 800 метара дубине. До 200 м садржај бакра је између 0,3 и 0,4 одсто, а од 250 до 550 метара 0,46 одсто. Злата је око 0,2 грама по тони.
–И ова истраживања су привремено обустављена зато што се, на основу моје најновије интерпретације лежишта бакра Бор, на чијем моделу дуго и опсежно радим, кренуло у нову геолошки неистражену зону – иза конгломерата! Први налази показују да је геолошка ситуација сасвим другачија од раније претпостављане, и више обећава – каже први геолог Басена. Добре вести донеле су и три бушотине у близини старог борског јаловишта, као и оне између 17. и 19. хоризонта (“Борска река”). Са 18 структурних бушотина по ободу рудног поља Бор идентификоване су три нове бакарне зоне а нови подаци усмеравају даља истраживања и ван борског лежишта. Провере истражних података за “Церово примарно” показују далеко боље садржаје од утврђених 80-их година. До нових резерви дошло се на северу кривељског копа (три милиона тона) и у Мајданпеку између два ревира (10 милиона тона).
–Најдражи тренутак геологу је кад из утробе земље излази језгро које носи то што он тражи – објашњава Тончић. – Школа је једно, а пракса нешто сасвим друго. У уџбеницима су дати модели како се истражује, али сваки терен је специфичан. Свим геолозима позната су пет плус два фактора чија веза, склоп, сигурно доводи до проналажења лежишта. Ја сам, међутим, увео још један – осми фактор – и планирам да за приправнике, млађе геологе, напишем уџбеник. Шистекова награда је признање за откриће нових лежишта која су умногоме променила економску слику РТБ-а Бор и зато је моја порука да сви који имају неку идеју корисну за компанију настоје да је спроведу јер ће бити корисна и за њих саме. Тончић не крије да је рудно тело “Т” његов најдражи успех, али и загонетно најављује: “Оно на чему сада радимо биће ми још драже! Али, о том потом.”