У кривељској флотацији напредују у искоришћењу метала из руде

Основно флотирање “поверено” аутоматици

 

Искоришћење бакра стигло до 81 одсто, субјективни пропусти минимализовани јер се све прати уз помоћ, сензора, камера, хемијских анализатора, компјутера, а реагенаси, ваздух и остало аутоматски дозира – каже управник Саша Милић. – Након реконструкције много је лакше радити у кривељској флотацији, а биће још боље кад се замене плаштови прве и треће млинске секције, пошто је на другој то већ учињено
КРИВЕЉСКА ФЛОТАЦИЈА. – Кривељски флотери у априлу треба да прераде 825.000 тона руде са тамошњег копа и 180.000 тона са “Церова” и испоруче 2.070 тона бакра у концентрату. Средином месеца били смо у флотацији и управник Саша Милић је оценио да ће до краја месеца стићи до поменуте количине бакра, ако се настави рад као од почетка априла. Такође је нагласио да сада могу да постигну било који квалитет концентрата који од њих захтева топионица.
–Аутоматски системи модернизоване флотације добро раде – истиче Милић – захваљујући и свесрдној помоћи из компаније “Мецо Минералс”. Пошто на млиновима није било већих захвата више од 30 година, откад смо заменили плашт на другој млинској секцији она је поуздана, временско искоришћење је преко 90 одсто! Током маја или јуна планирамо да заменимо и плашт млина са куглама прве секције, крајем године треће, и тако стабилизујемо рад млинова, што ће се директно одразити на резултате флотирања и остварење планиране прераде од 10,6 милиона тона руде годишње. На повећању искоришћења стално радимо и сада смо на 81, а циљ је 85 процената. У томе нам иде наруку и све флотабилнија руда са кривељског копа, а много је боље и снабдевање кречом из Заграђа.
Као важан посао који је окончан почетком месеца Милић наводи старт рудника “Церово” након хаврије редуктора на млину са куглама због које је готово месец дана стајао и коп, а већи број запослених био на плаћеном одсуству. Док је прављен редуктор, ремонтоване су секундарне и терцијалне дробилице, замењен је велики погонски зупчаник на млину, као и неки делови хидротранспорта тако да је процес сада стабилан.
У кривељској флотацији сада преправљају и пумпе да би превазишли ограничења у процесу млевења и класирања. Тиме ће флотирање бити боље а са њим и искоришћење. Иако сваког месеца имају понеки захват у делу флотације који није реконструисан, кривељска флотација успева да испоштује и планове прераде руде и замене облога млинова на девет месеци. Ове године се “наместило” да то раде два пута – почетком и крајем године.

–Ипак, након реконструкције и потпуне аутоматизације данас је много лакше радити у кривељској флотацији – истиче Милић. – Субјективни пропусти су минимализовани и на основном флотирању кривељске руде је аутоматизовано скоро све – од дозирања реагенаса, нивоа пулпе, количине ваздуха… Све то ради у заокруженом циклусу са хемијским анализаторима. Само на пречистачима је полуатоматика, а посебна линија за прераду руде са “Церова” још није заокружена у том смислу. Боримо се да смањимо трошкове на свим пољима, почев од норматива, па до резервних делова и услуга “трећих лица”. Највеће уштеде имамо на шипкама и куглама, уљима и мазивима, а стабилнијим радом све три млинске секције (без честог пуштања и заустављања секција) “пашће” и норматив на струји, што се већ уочава. Наравно, прерада мора да буде све ближе пројектованој, а то је 440 тона на сат на сва три пара млинова. Од Милића сазанајемо да је у току и израда пројекта за надвишење бране флотацијског јаловишта у “Великом Кривељу” до коте 390 којим ће се продужити његов век за још годину дана. Тако ће се добити време за изградњу тзв. нултог поља и нулте бране узводно уз Кривељску реку. У њему ће се складиштити јаловина наредних 15-ак година, а можда и мање, зависно од тога коликим капацитетом ће радити “Церово”.