Видоје Адамовић, директор Рудника бакра Бор

 Одржали смо „Кривељ“, сада га развијамо

Било је тешко старим машинама давати највећу производњу, али смо сви који радимо на копу успели да га одржимо и он је данас, са новом и моћном опремом, кључ стабилности РТБ-а – каже његов дугогодишњи руководилац, а своју успешност у послу овако објашњава: – Поштено радим, настојим да будем искрен и праведан и то очекујем од других
РББ. – Награда „Инжењер Шистек“ ми је велики подстрек да, поред свег досадашњег даноноћног рада, тако наставим. Задовољан сам и срећан што сам је добио и она је пехар за спортску борбу коју сам водио. Она ће ме ојачати да се још више покажем руководећи целим предузећем. А, на кривељском копу знају да не тражим немогуће. Настојим да будем искрен, поштен, праведан и то очекујем од других. Људи су различити, али са свима сам могао да радим, сваког сам могао да покренем да више допринесе, да схвати наш заједнички циљ: да само ако сви дамо све од себе, можемо и да се надамо да ћемо овде јести наш рударски хлеб.
Овако доживљава највише басенско признање Видоје Адамовић, дипл. инж. рударства, доскора управник кривељског копа. Додела је образложена „рекордним раскривањем, повећањем производње бакра, унапређењем организације рада, залагањем за високу ангажованост опреме на коповима „Кривељ“ и „Церово“, као и развијањем добрих међуљудских односа“. Адамовић је рођен (1969.) у Јасикову код Мајданпека и, пошто му је рођени брат рудар у РБМ-у, рано се определио да и сам крене тим путем верујући да ће од тог посла пристојно живети. Уписује тамошњу средњу рударску школу, за техничара завршава у Бору (1988.), а онда као један од најбољих ученика уписује (1989.) и рударство на Техничком факултету. Завршава на време, али га распад Југославије, будући да је поручник у резерви, одводи на ратиште. Његове молбе за посао у РБМ-у нису добиле потврдан одговор скоро две године, па 13. маја 1996. судбину везује за Бор.
–Запослио сам се на кривељском копу и старије колеге одмах су ме „бациле у ватру“ чим су уочиле да сам предузимљив, вредан и стручан – присећа се Адамовић. – Овде, пре свих, мислим на Јовицу Радисављевића, тада техничког руководиоца који ме је „узео под своје“ и, пошто смо сличних темперамената, кренули смо жестоко и брзо напредовали. Уследиле су турбулентне године и честе смене, али сам за 17 година стажа увек био у руководећој екипи Копа. Не могу да кажем да нисам очекивао релативно брзо напредовање јер сам видео колико вредим и колико доприносим производњи. И даље се трудим, а све у циљу да Рудник и компанију ставимо на чврсте ноге, да имамо сигурну егзистенцију, пошто су рудне резерве огромне а постоје и потенцијали у људима, само их треба боље организовати.
Наглашавајући да се од „Кривеља“ увек захтевала велика производња, Адамовић је задовољан што су радећи са старом опремом до 2010. успели да одрже коп да би га данас развили у најуспешнији погон и кључ стабилности производње бакра. – Био је то мучан посао, каже, али сам успео, ценећи потенцијал сваког са којим сам радио, побољшавајући радну дисцплину, стварајући услове за нормалан рад на терену и награђивањем најбољих. На копу мора да се реагује брзо, да не кажем као у хирургији. Сваки застој мора одмах да се решава јер ремети све у дугом ланцу. Сада, са новом и моћном опремом, далеко је лакше, али и ту треба бити будан у одржавању да би се задовољили огромни капацитети. Нова опрема омогућила нам је прошле године највећи радни подвиг – уклањање чак 18 милиона тона јаловине, а ове очекујем преко 22! Сви се сада диве како коп изгледа, и стручњаци са Запада и наши, јер виде добру динамику радова, сигуран развој.
За рад са новим машинама примљено је скоро стотину младих људи разних струка који готово да нису видели коп.Требало им је поверити моћне и скупе багере и камионе. – Али, успели смо – каже Адамовић – да сви они, уз минималне проблеме и повреде, сада раде одлично, носе производњу на копу „Велики Кривељ“, а слично је и у Флотацији.
Динамичност и одговорност за оно што се ради нови директор борских рудника бакра настојаће, како нам рече, да прошири на све делове разуђеног предузећа како би се дошло до више концентрата бакра. – Циљ је да на „Церову 1“ до краја године дођемо до бољих партија руде на нижим етажама, а почетком наредне године (са врло мало раскривке) отворимо и богатије „Церово 2“. Повећаћемо и капацитет тамошњег флотацијског погона. „Кривељ“ иде на 10 милиона тона руде годишње и он се, са преко 900.000 тона руде месечно, томе већ приближио. И у „Церову“ и у „Кривељу“, где се ових дана склапа још један нови багер, следи још веће раскривање. Повећаћемо и производњу у Јами за коју се набавља телескопски виљушкар за анкерисање и две машине за торкетирање, а људима из осталих погона појачавамо и радну снагу како би месечно из Јаме излазило 50-ак хиљада тона руде, касније и више.
Ова решеност да се у сваком погону РББ-а повећа производња, дисциплина, да се створи добар систем, нема сумње, оставља нашем саговорнику још мање времена да посети родитеље замакле у године који живе у Јасикову, да се више дружи са трогодишњим сином Матијом и десетогодишњим Марком. Нађе он времена и за њих, али се нада да ће га разумети, ако не сад, оно онда кад као зрели људи схвате да је радио за њихову и будућност њихових вршњака.