Завршене спортске игре параплегичара Србије на Борском језеру

Надмашују себе саме

 

Душко Савић: “Сваки здрав човек, кад се повреди и постане инвалид, и психички падне, па ту треба да притекне у помоћ и породица, и институције, а врло је важна и улога наших удружења. Отуда је највећи успех кад они сами себе психолошки победе, врате се животу.” – Учествовало и такмичило се у атлетици, стоном тенису, пикаду и шаху 14 екипа из 12 градова Србије и гости из Словеније, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније
БОРСКО ЈЕЗЕРО. – Поделом пехара екипним победницима на Борском језеру вечерас су завршене 24. СЕНИ Републичке игре параплегичара и квадриплегичара Србије. Како нам рече Душко Савић, председник спортске комисије Савеза, на играма је учествовало 14 екипа из 12 градова Србије и гости из Словеније, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније.

А, реч је о особама чији је живот, стицајем несрећних околности, углавном, везан за инвалидска колица. Такмичили су се у осам категорија, према међународној класификацији за параолимпијски спорт (од Ф51 до Ф58, зависно од тежине повреде), како за мушкарце тако и жене. Била су заступљена четири спорта: атлетика, стони тенис, пикадо и шах. Ове људе, који чврстином своје воље надмашују себе, данас смо затекли како се надмећу у бацању кугле, копља и диска, док су они са тежим повредама бацали чуњ, „бомбу“ и малу куглу (тежине до једног килограма).
–То што је оволико њих овде – рече Савић – не може се измерити никаквим реалним мерилом! Највећи успех је што су они сами себе, психолошки, победили. Јер, морамо признати да сваки здрав човек, кад се повреди и постане инвалид, падне и психички, и ту треба да притекне у помоћ и породица, и институције, а врло је важна и улога наших удружења. Зато свака локална средина треба да их има како би такве особе на неки начин анимирала и помогла им да се ресоцијализују. На територији Србије постоји 28 удружења параплегичара (која окупљају само особе са повређеном кичмом) и у њима је 1.300 регистрованих чланова. Напомињући да је из Савеза параплегичара израстао низ врло квалитетних спортиста, Савић је са нескривеним поносом казао да су дванаесторо од њих у Рио де Женеиру на параолимпијским играма које се вечерас отварају. – Међу њима су и светски и олимпијски прваци у стоном тенису, атлетици и стрељаштву, тако да смо поносни на ове наше манифестације. Њихов превасходни циљ је да окупе што већи број особа са инвалидитетом, чиме постижемо неколико циљева. Један је повратак тих људи средини у којој живе, а други да оваквим кампањама привикавамо средину да обрати пажњу на њих и омогући им, како несметан физички приступ свему што им је потребно тако и институцијама у правној сфери. Ми смо кроз овакве манифестације показали, и доказали, да наши резултати нимало не заостају за резултатима оних који нису инвалиди. Примера ради, наш колега Драган Ристић у стрељаштву већ шест година држи светски рекорд! Поносни смо на наше стрелце и кад на оваквим сусретима приметимо да неки одскачу, у било којој дисциплини, учлањујемо их у спортске клубове и помажемо тренерима да од њих извуку максимум и укључе их у репрезентацију Србије. Савић подсећа да је ово друга година како параплегичари долазе на Борско језеро и да им је хотел “Језеро”, у више од две деценије дугој историји игара, досад пружио најбоље услове. – Зато ћемо, све док не нађемо боље место од Борског језера за наше окупљање, долазити у овај хотел. Јер, он је прилагођен и особама са инвалидитетом, што нам је посебно драго. Све собе, купатила, сале, приступчне су нам. Постоје рампе, специјални лифтови и захваљујући томе можемо да окупимо оволики број људи. Спорстки центар у Бору такође нам је приступачан и јуче је тамо игран стони тенис, у хотелу смо играли шах и пикадо, а на отвореним теренима испред хотела данас су, ево, атлетска такмичења. Једино од чега смо одустали, због најаве лошег времена, јесте вожња инвалидских колица на 100 метара (требало је да се одржи на атлетској стази стадиона у Бору). Ми веома волимо природу, а сам хотел је у дивном окружењу, на самој обали језера, тако да смо јако, јако задовољни смештајем и пажњом особља хотела. Све похвале за њих, као и за локлану власт која нам је изашла у сурет низом организационих активности. Изузетну захвалност дугујемо и Атлетском клубу Бор чији су реквизити и 16 судија омогућили да све протекне у најбољем реду.
Уз изразе захвалности, Савић подсећа да и у Бору постоји неколико удуржења особа са инвалидитетом која сада, како рече, наилазе на одређене проблеме, највише просторне: – Ми бисмо волели – рече он – да ова наша манифестација на неки начин подстакне власт у Бору да схвати значај организовања особа са инвалидитетом и да им помогне онако како је то решено у свим локалним срединама у Србији. А то је: да се закуп просторија за социјално-хуманитарне организације плаћа десет одсто од економске цене.
На крају рецимо да је главни спонзор игара Сени-компанија која производи опрему за особе са инвалидитетом. Генерални покровитељ је Министарство рада и социјалне политике, а – материјално и медијски – помогла су и многа предузећа.