Почетак Блог Белешка: Бор поново постаје мека и место где млади људи виде своју шансу

Белешка: Бор поново постаје мека и место где млади људи виде своју шансу

6 друго читање
3
0
56
Ко са разгледнице - Добродошли у Бор

Боље први у селу, него последњи у граду

Милан Стефановић, руководилац сектора електроодржавања у руднику ЦеровоБОР.    –  Овако свој животни мото описује  тридесетједногодишњи Милан Стефановић, Боранин који се након две године лутања по Србији у потрази за послом и бољим животом вратио у свој родни град. Жеља за нормалнијим и лагоднијим животом за њега и сутра за његову породицу приморала га је, каже, да после завршеног факултета проба да се избори за своје парче неба у српској престоници. Мислио је, признаје, да ће му велики град понудити велике могућности.
Ново лице старог центра градаПробао сам ја прво овде, пре пар година. Одмах после завршеног факултета вратио сам се у Бор и кратко радио у Институту. Међутим, нисам био задовољан, па сам шансу потражио у Београду. Мислио сам да ћу тамо наћи бољи посао и бољи живот. Врло брзо сам, међутим, схватио да то уопште није једноставно и да је потребно много муке, залагања и среће да би се добио тај бољи живот који сам пошао да тражим. Није ишло, па сам отишао у Ниш. И тамо сам кратко радио, али то није било то. Тако сам „спискао“ две године, а онда сам у исто време добио две понуде, од крагујевачког Фиат аутомобила Србије и од РТБ-а Бор. Била је то за мене животна дилема, а шта сам одлучио, то видите и сами. Покајао се нисам, штавише сигуран сам да сам исправно поступио – каже дипломирани инжењер електротехнике Милан Стефановић, руководилац Сектора електроодржавања у руднику „Церово“.
Данас је Милан задовољан својим избором, каже да је срећан што је одлучио да се врати у родни град и што ради, како тврди, у једној од најбољих компанија у Србији. – Некако сам увек волео да кажем да је боље бити први у селу, него последњи у граду. Притом, Бор је, иако провинција, далеко испред многих градова у Србији. Доживео је процват у последњих неколико година, млади сада имају где да изађу, околина је лепша и људи су насмејани. У Београду никада не бих могао да живим овако добро – признаје он.
Сличну животну причу има и двадесетшестогодишња Пироћанка Бојана Тошић - РБББојана Тошић која је одлучила да у Бору потражи своју срећу и пресели се заувек у град бакра. – Дипломирала сам 2009. и годину дана седела у Пироту без посла. Онда сам, као један од три најбоља дипломца борског Техничког факултета, добила понуду да радим у РТБ-у Бор. Није ми било лако да дођем овде где немам никог свог, али сам одлучила да пробам. Отад су прошле две године и сада знам да нисам погрешила. Млади теже ка Београду, Нишу, Новом Саду, а то је грешка. Шансу треба тражити у мањим градовима, пре ћете до ње доћи – тврди млада Тошићка која ће, како нам стидљиво признаде, ускоро променити и презиме. – У Бору сам упознала и особу са којом ћу провести остатак живота. Верио ме је, а ускоро ћемо се и венчати – рече нам уз смешак.
Благоје СпасковскиБор постаје све интересантнији, а млади и они мало старији, виде га поново као град будућности. Па, довољно је само проћи улицама и видети та насмејана лица – каже генерални директор РТБ-а Благоје Спасковски. Зна он да је разлог томе управо компанија на чијем је челу, а то му и импонује. – Просечна нето плата у Басену је 70 хиљада динара, мада постоје у руднику и радна места која плаћамо до 140 хиљада. То је зарада која је у односу на ону из 2008. два и по пута већа. Не чуди зато податак да се Борани у великом броју враћају, па чак и из „белог света“, поново у родни град. У претходних десет година имали смо одлив становништва целих 10 процената, а прошле смо први пут забележили прираштај јер је 620 људи дошло или се вратило у Бор – казао је Спасковски.
Ко са разгледнице - Добродошли у БорДодајмо на крају и податак да на адресу комбината бакра редовно стижу биографије радно способних Београђана, Нишлија, Зајечараца, Врањанаца, Крушевљана итд. Сви они у пропратном писму „си-вија“ кажу да би волели да се запосле у РТБ-у, да се ту докажу и покажу. Има, наравно, и молби страних држављана, рецимо једног младог Грка који је, како је навео у напомени, вољан да брзо научи српски језик и постане равноправни члан РТБ Бор Групе. Ето, баш пре неки дан, стигло је писмо (електронско) и једног магистра електромашинства из Београда. Он је, како наводи у биографији, запослен у београдској компанији „Пупин Телеком АД“, али би волео да се врати у Мајданпек, добије посао у руднику и породицу поново тамо окупи и скући, као што су то његови преци својевремено урадили.

Још повезаних текстова
В Горица Тончев Василић
  • Сви борски топионички димњаци

    Симболи металургије   На мањем димњаку, високом 98 метара, увек су излазили непречишћ…
  • На „крову“ РТБ-а Бор

    Изнад нове топионице, изнад града  Из корпе великог жутог крана и „очи у очи“ са борс…
  • Дубоко доле

    Већ два дана покушавам да напишем текст о посети Јами и не иде. Ствар је у томе што бих же…
Више текстова Блог

3 Коментари

  1. maksi

    7. септембра 2012. у 19:15

    Postoji i ona druga priča, sve zavisi od toga kako se ko snašao. U Beogradu sam završio fakulteta i tu našao posao i ne bih ga menjao ni za jedan u Boru. Svakako mi je drago što se Bor digao na noge ali ja se nikada neću vratiti tamo

    Одговор

  2. bla

    11. септембра 2012. у 16:05

    Ma sigurno se ovde nude poslovi i daju poslovi tako lako, ma prosto mole da te zaposle..

    Одговор

  3. NisamBasSiguran

    12. септембра 2012. у 00:55

    Ma hajde molim Vas, poslovne ponude od RTB-a, kako da ne. Recimo da sam ja diplomirao pre 4 godine elektrotehniku. Saljem molbe u RTB vec dve tri godine. Tu sam, zivim u Boru, vratio se iz BG-a i cekam li cekam, ali koga to briga. I nije mi ni malo prijatno ziveti bez stalnih izvora prihoda. Snalazim se od danas do sutra radeci kao pomocna radna snaga privatno . . .

    Одговор

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Погледајте и

Турци показали интересовање за стратешко партнерство са РТБ-ом Бор

Конгломерат „Ченгиз холдинг“ улази у игру Високи представници турске компаније „Ченгиз хол…