Почетак Корпоративна одговорност Туризам Хотел “Језеро” на Борском језеру међу шест најпосећенијих у Србији

Хотел “Језеро” на Борском језеру међу шест најпосећенијих у Србији

2 друго читање
3
0
297

Стални гост – најбоља реклама

 

Хотел “Језеро” ове године је имао 20 хиљада ноћења. – Са 36 одсто попуњености смештајних капацитета, што је скоро троструко више од просека осталих хотела, борски хотел је међу шест најпосећенијих хотела у Србији. – У 2014. години очекује се близу 40 хиљада ноћења

Хотел “Језеро” на Борском језеру међу шест најпосећенијих у СрбијиБОР. – По оцени туристичких радника у Србији ова година је једна од изузетно лоших за туризам. Од 128 хиљада лежајева у српским хотелима било је попуњено 13 процената. Чак и у таквим условима хотел „Језеро“ на Борском језеру имао је 20 хиљада ноћења и са 36 одсто попуњености капацитета ушао је у групу шест најпосећенијих хотела у Србији.

Хотел “Језеро” на Борском језеру међу шест најпосећенијих у СрбијиОвако изузетне пословне резултате (само у мају остварене су три хиљаде ноћења) хотел “Језеро” остварио је без много улагања у рекламу. Због специфичне локације, разноврсне туристичке понуде и богатог забавног садржаја, у хотелу су боравили туристи из Србије (највише из Војводине), Бугарске, Италије и осталих земаља у окружењу. Велика посећеност остварена је и организовањем близу 70 семинара и скупова попут Европског првенства у Снукеру и радничких спортских игара, али и успешном промоцијом на Сајму туризма у Београду, када је штанд хотела посетило више од хиљаду потенцијалних гостију.

Хотел “Језеро” на Борском језеру међу шест најпосећенијих у СрбијиНајбоља реклама је стални гост, а нама се наши гости редовно враћају. Има и оних који нас годишње посете и седам-осам пута. За одржавање семинара, на пример, исти учесници долазе нам и идуће године, па су капацитети за семинаре попуњени од марта до маја. Више од 70 одсто гостију на дочеку прошле Нове године већ је резервисало место за дочек нове 2014. године, па је тродневни пакет-аранжман (просечно 150 евра по особи) распродат месец дана пре дочека – истиче управница хотела “Језеро” Данијела Николић.

Колико је овај крај привлачан, поготово туристима из равничарске Војводине, говори и ова прича:

Наш редован гост је породица са седморо деце из Новог Сада. Долазе нам сваке године, обилазе околину и распитују се код мештана да купе плац и ту изграде кућу – прича заменик управника хотела “Језеро” Милица Миловановић.

Хотел “Језеро” на Борском језеру међу шест најпосећенијих у СрбијиПосета хотелу „Језеро“ је, према оцени менаџмента, више него задовољавајућа, а ниво и квалитет услуга у једном од најлепших објеката у источној Србији подигнут је на високи ниво. Гостима су на располагању услуге којих углавном нема у другим хотелима: слана соба, затворени базен, теретана, сауна, куглана, сала за билијар и снукер, терени за фудбал и кошарку. Хотел је за наредну летњу сезону добио и плутајуће базене на Борском језеру – специфичан објекат какав у Европи и свету још није изграђен.

Хотел “Језеро” на Борском језеру међу шест најпосећенијих у СрбијиНаш хотел је релативно нов на тржишту, а туристи су презасићени старом понудом на Копаонику, Златибору, Тари… Осим што смо нови и на специфичном месту, наше предности су идеална надморска висина, чиста вода Борског језера, близина Црног врха као скијалишта, Дубашнице као ловишта, Злотских пећина као туристичке атракције, Брестовачке Бање као лечилишта… – набраја Данијела Николић туристичке лепоте и предности овога краја.

Када би сви ови туристички потенцијали Бора и околине били обједињени као јединствена туристичка понуда, резултати би били још бољи. Али, то није посао хотела. О томе се у Бору дуго прича и време је да се оствари.

Још повезаних текстова
В Милољуб Милошевић
Више текстова Туризам

3 Коментари

  1. Boza Bogdanovic

    8. децембра 2013. у 20:42

    B92 nije hteo ni da primi, a kamo li tek da objavi moj komentar na clanak: Kako su donacije gradu Boru završavale na računu RTB-a? Zato se obracam Kolektivu. Komentar nisam snimio, pa ga pisem ispocetka.
    Dragan Zivkovic je govorio o krecenju fasada, a zaboravio da nesto kaze o usluznoj preradi i o tome od kojih para je napravio firmu Grand Inzinjering. Uzgred, Borani znaju da je on zet pok. gen. dir. RTB-a Jove Milosevica, a to su mogli (i morali) i novinari Insajdera da doznaju. Usluzna prerada uvoznih koncentrata je ubedljivo najveca, potpuno ogoljena pljacka. Organizovani kriminal, u kome se tacno zna i ko pije i ko placa, a ko se sve pravi sasav i blesav da to ne vidi. Pocevsi od resornih ministara, MUP-a, drzavne bezbednosti, direktora RTB-a i TIR-a. Ukupno, nekoliko desetina ljudi u periodu od vise decenija. U vreme Tita, Milosevica, sankcija i DOS-a.
    Sve do pre tri godine kada je novi gen. dir. Spaskovski zabranio usluznu preradu, na moju incijativu. Nakon sto sam mu dao moj Metalurski program.
    RTB je ugovarao usluznu preradu sa pojedinim inostranim i domacim firmama. Navescu neke: Mark Rich (kasnije Glencore i Trafigura), Mitilineos, Drakulicev Ist Point, Grand Inzinjering iz Bora itd. Pod uobicajenim uslovima od 60-80$/t suvog koncentrata. Odnosno, od 250-350$/t katodnog bakra, u zavisnosti od kvaliteta koncentrata. Takodje i tzv. „minus 1%“ za povracaj katodnog bakra. Znaci za prosecni koncentrat sa 27% bakra RTB je trebao da vrati 26/27 = 96,30% bakra itd.
    Medjutim, istovremeno TIR je u svom Godisnjem planu predvidao mnogo vece troskove, koje bi uvek prebacili. Da bi zlo bilo jos vece, Topionica je ostvarivala iskoriscenje na bakru od svega 91-93%, a poslednjih godina, od kako se ne uvoze koncentrati, iskoriscnje je povecano na oko 94-95%. Da li je to slucajno? Citiracu Tacku 7.1. iz Metalurskog programa, koji sam 2006. godine napravio za potrebe STINS-a.

    7.1. Ugovori za uslužnu preradu uvoznih koncentrata:
    Ovo je stručni rad, bez političkih konatacija, ali se ipak mora postaviti pitanje rentabilnosti Ugovora RTB-a sa firmama »East Point« i »Grand inžinjering«, za uslužnu preradu preko 200.000 tona njihovih koncentrata. Ugovorena cena se kretala od 65-85 $/t suvog koncentrata. Ugovoreno je standardno iskorišćenje na bakru od »minus jedan procent«. Ono iznosi 95,65% za suvi koncentrat sa 23% bakra. Iz Tabele 15. vidi se da je TIR u prvih sedam meseci ove godine ostvario svega 91,04% iskorišćenja na bakru, a u toku 2005. godine svega 92,04%.
    Tabela 28: Ostvaren prihod i rashod u uslužnoj preradi uvoznih koncentrata, sa prosečnim sadržajem od 23%
    bakra*:
    2004. 2005. (I – VII)
    2006. UKUPNO
    Bakar u suvom koncentratu t 1.895 23.033 17.867 42.795
    Katodni bakar (ugovoreno iskorišć.) t 1.813 22.031 17.090 40.934
    Katodni bakar (ostvareno iskorišćenje) t 1.761 21.206 16.267 39.234
    Katodni bakar (razlika u iskorišćenju) t 52 825 823 1.700
    Prihod od prerade u Top: 85 $/t suvog
    konc. (370 $/t za konc. sa 23% Cu)** $ 158.525 8.522.210 6.610.790 5.291.525
    Prihod od prerade u El-zi: 6,5 centi po
    libri = 145 $/t katodnog bakra*** $ 262.822 3.194.504 2.478.019 5.935.345
    UKUPAN PRIHOD (509 $/t) $ 421.387 11.716.714 9.088.818 21.226.919
    Ugovoreno iskorišćenje na bakru**** % 95,65 95,65 95,65 95,65
    Ostvareno iskorišćenje na bakru***** % 92,95 92,07 91,04 91,68
    Razlika u iskorišćenju na bakru % 2,70 3,58 4,61 3,97
    Gubitak na iskorišć., pri prosečnoj
    ceni katodnog bakra od 7.500 $/t $ 390.000 6.187.500 6.172.500 12.750.000
    Toškovi proizvodnje (1.088 $/t bakra)
    u koncentratu)****** $ 2.061.760 25.059.904 19.439.296 46.560.960
    U K U P N I T R O š K O V I $ 2.451.760 31.247.404 25.611.796 59.310.960
    G U B I T A K $ 2.030.373 19.530.690 16.522.978 38.084.041
    Napomena:
    * Prosečan sadržaj se verovatno razlikuje za oko pola procenta, ali taj podatak nije bio dostupan
    autoru ovog Programa. U svakom slučaju, da ta razlika ne igra neku bitnu ulogu.
    ** Maksimalna cena uslužne prerade od 85 $/t u Topionici, i ako je ona varirala od 65-85 $/t. Trenutno je 80 $/t suvog koncentrata, pa je gubitak još veći.
    *** Ugovoreno iskorišćenje na bakru za suvi koncentrat sa 23% bakra (22/23 = 95,65%).
    ***** Ostvareno iskorišćenje na bakru u tom periodu (Tabela 18.).
    ****** Troškovi proizvodnje katodnog bakra (Tabela 16.).

    Kao što se vidi iz Tabele 27. TIR je napravio GUBITAK od preko 38 miliona dolara, prilikom uslužne prerade uvoznih koncentrata u poslednje tri godine. Da je tu istu količinu suvog koncentrata RTB kupio, pod uslovima koji vladaju na svetskom tržištu, ostvario bi DOBITAK od preko 49 miliona dolara (Tabela 29.). Razlika iznosi oko 87 miliona dolara, pri sadašnjim uslovima proizvodnje, a mnogo više da je Topionica u Boru reorganizovala proizvodnju sa ovom tehnologijom, ili napravila novu tehnološku liniju (Tabela 29.).

    Tabela 29: Ostvaren prihod i rashod u preradi kupljenih uvoznih koncentrata, prilikom primene ovog Programa, za istu količinu suvog koncentrata i iste uslove na tržištu bakra*:

    Sadašnje stanje II i III faza VI Faza

    Bakar u suvom koncentratu t 42.795 42.795 42.795
    Prihod od prerade: Top. + El-za
    ($/t bakra u suvom koncentratu) $ 2.240 2.240 2.240
    UKUPAN PRIHOD (2.240 $/t)* $ 95.860.800 95.860.800 95.860.800
    Ostvareno iskorišćenje na bakru % 93,0% min. 95,0% 98,0%
    Troškovi proizvodnje po toni
    bakra u koncentratu (Tabela 15.) $ 1.088 863 605
    Toškovi proizvodnje za ceo konc. $ 46.560.960 36.932.085 25.890.975
    Z A R A D A $ 49.299.840 58.928.715 69.969.825
    * Kupljeni koncentrat, pod uslovima koji vladaju na svetskom tržištu bakra:
    • 7.500 $/t katodnog bakra ;
    • 1.200 $/t suvog koncentrata sa 23% bakra (f-co Prahovo) ;
    • 5.250 $/t bakra u koncentratu (f-co Prahovo) + 10 $/t (Prahovo – Bor) ;
    • cena važi za ekološki čiste koncentrate.

    Novi gen. dir. RTB-a (g. Miodrag Conić) je obrazovao Komisiju za preispitivanje tih Ugovora, ali su u Komisiji uglavnom oni isti ljudi, koji su učestvovali u ugovaranju, ili ga svo vreme javno opravdavali?! Indikativno je da iskorišćenje na bakru u Topionici naglo opada kada se uvoze koncentrati bakra u većoj količini. Očigledno je da postoji namerna greška, uvek na štetu RTB-a, ili u uzorkovanju (borska filijala Jugoinspekta i Institut za bakar), ili u hemijskoj analizi (Hemijska laboratorija Instituta), i ako obe firme imaju državni i medjunarodni certifikat za tu vrsta posla?!“ (zavrseno citiranje)
    Boza Bogdanovic, Bor
    P.S. Ovaj komentar istovremeno saljem i Insajderu, sa molbom da obave razgovor samnom, iskljucivo na temu usluzne prerade uvoznih koncentrata.

    Одговор

  2. Boza Bogdanovic

    11. децембра 2013. у 06:43

    Neki Bora me je prozvao na B92 i odgovoricu mu ovde, a istovremeno poslati ceo ovaj komentar Redakciji Insajdera. Clanak se zove: Kako su donacije gradu Boru završavale na računu RTB-a? Prvo cu citirati oba komentara.

    KOMENTAR (B92): Dragan Zivkovic je govorio o krecenju fasada, a zaboravio da nesto kaze o usluznoj preradi i o tome od kojih para je napravio firmu Grand Inzinjering. Borani znaju da je on zet pok. gen. dir. RTB-a Jove Milosevica. Usluzna prerada uvoznih koncentrata je ubedljivo najveca, potpuno ogoljena pljacka. Organizovani kriminal, u kome se tacno zna i ko pije i ko placa, a ko se sve pravi sasav i blesav da to ne vidi. Pocevsi od resornih ministara, MUP-a, drzavne bezbednosti, direktora RTB-a i TIR-a. Ukupno, nekoliko desetina ljudi u periodu od vise decenija. U vreme Tita, Milosevica, sankcija i DOS-a. Sve do pre tri godine kada je novi gen. dir. Spaskovski zabranio usluznu preradu. Nakon sto sam mu dao moj Metalurski program.
    RTB je ugovarao usluznu preradu sa firmama: Mark Rich (kasnije Glencore i Trafigura), Mitilineos, Drakulicev Ist Point, Grand Inzinjering itd. Pod uobicajenim uslovima od 60-80$/t koncentrata,ili od 250-350$/t katodnog bakra, u zavisnosti od kvaliteta. Ugovoren je „minus 1%“ za povracaj katodnog bakra. Za koncentrat sa 27% bakra RTB je trebao da vrati 26/27 = 96,30% bakra itd. Istovremeno TIR je u svom Godisnjem planu predvidao mnogo vece troskove, koje bi uvek prebacili. Da bi zlo bilo jos vece, Topionica je ostvarivala iskoriscenje na bakru od svega 91-93%, a poslednjih godina, od kako se ne uvoze koncentrati, iskoriscnje je povecano na oko 94%. Da li je to slucajno? Kompletan komentar objavio sam u Kolektivu i poslao ga Insajderu.
    Boza Bogdanovic, Bor
    (Boza Bogdanovic, 9. decembar 2013 09:21)
    Preporučujem (+15)
    Ne preporučujem (-7)

    KOMENTAR (B92): Boža Bogdanović tvrdi da mu B92 ne pušta komentare, pa ih objavljuje na sajtu rudničkog lista „Kolektiv“, a te komentare onda preuzimaju ulizice iz RTB-a. A sada vidim da to nije istina jer upravo pročitah njegov plaćeni komentar.
    A isti taj B. Bogdanović je bio najveći protivnik Blagoja Spaskovskog, doturao dokaze još nakon petooktobarskih „promena“ protiv njega, „izbacivao ga motkom“ i sl. Treba se zapitati zašto ga sada tako zdušno i neumorno brani.
    E pa, zato što ga je B. Spaskovski zaposlio po ugovoru o delu (iako je penzioner), a zaposlio mu je i sina. Tako radi B. Spaskovski i tako se razračunava sa neprijateljima: ili ih zaplaši ili ih kupi.
    I to bi trebalo ispitati – koliko penzionera i po kom osnovu rade u RTB-u.
    (Bora, 9. decembar 2013 18:19)
    Preporučujem (+13)
    Ne preporučujem (-7) (zavrseno citiranje komentara)

    Boro, Spaskovskog je smenio Strajkacki odbor 8. oktobra 2000. godine, zajedno sa ostalim direktorima RTB-a. Nisam hteo da ucestvujem u tome, jer mi je bilo jasno da su u pitanju „Kurta i Murta“. Tri meseca kasnije podrzao sam njihovu promenu, nadajuci se da ce doci bolji od njih, a dosli su jos gori. Pogotovo u TIR-u, pocevsi od Dejanovskog. Javno sam se tada zalagao u medijima da se sprovede istraga protiv svih bivsih direktora RTB-a zbog sklapanja stetnih ugovora (usluzna prerada je tipican primer), uvoza otrovnih i kancerogenih koncentrata, zbog kojih je borsko groblje postalo najproduktivnija firma u Srbiji, „trange, frange poslovanja“ itd. Niko iz borskog i beogradskog DOS-a me nije podrzao. Uostalom, veci deo dugova RTB-a je napravljen do Petog oktobra i niko nije odgovarao?!
    Vec sam pisao da sam 2004. godine sprecio prodaju RTB-a Drakulicu za svega 30 miliona dolara, posle vec potpisanog Predugovora. U vreme RTB-ove blokade autoputa kod Mecke, TV-Palma je na svaki sat objavljivao intervju samnom, u kome sam definisao posledice zatvaranja RTB-a. Nasi ministri su tek onda „progledali“.
    Pobunio sam se zbog prodaje RTB-a po nekoj smesnoj ceni na Tenderu. Prvo omalenom
    rumunskom Kuprumu, koji je kasnije bankrotirao. Zlonamerni ljudi su tada otrovali mog psa. Onaj, koji otruje psa u miru, u ratu siluje, ubija decu, pali kuce. Ocigledno je da ima i takvih ljudi u Boru. Jedva bi docekali zatvaranje RTB-a da izazovu ovde nemire, haos i raspad Srbije do Pasaluka. Takodje sam se pobunio zbog prodaje RTB-a na drugom Tenderu austrijskom mafijasu. Obavestio sam vise puta. 16 ambasada o Organizovanom kriminalu po pitanju RTB-a i sva nasa Ministarstva.
    Objavio sam 2007. seriju od 68 komentara na sajtu Slobodne Evrope o organizovanom kriminalu, a godinu dana ranije obavestili su me iz Strazbura da posaljem clanak i konkurisem za novinarsku Nagradu Lorenzo Natali. U veoma ostroj konkurenciji od 1.628 novinara iz celog sveta usao sam u uzi izbor za dodelu godisnje Nagrade sa clankom o radioaktivnom otpadu i dobio poziv da prisustvujem dodeli Nagrade u Strazburu. Nisam otisao zbog nedostatka para. U toku 2007. godine opet su me pozvali. Poslao sam clanak o raspadu SFRJ i vise me nisu zvali.
    Kada je Spaskovski postavljen, u prvo vreme to sam kritikovao u komentarima, po nekom automatizmu od ranije. Posle nekoliko meseci shvatio sam da se on maksimalno zalaze da spasi RTB, a ne da ga zatvori i podrzavao sam ga u svim sledecim komentarima. Meni je trebalo nekoliko meseci „da progledam“, a nasim najvaznijim politicarima dve decenije da od ratnih huskaca postanu „evropejci“.
    Boro, tacno je da moj sin radi u RTB-u, po Ugovoru koji se produzuje na po tri meseca. Po struci je Microsoft engineer za zastitu i umrezavanje kompjutera, verovatno jedini u Timockoj krajini. Imao je prosek od 92% na ispitima, a polagao ih je na engleskom jeziku. U nasim javnim preduzecima ne priznaju se strane diplome, pa radi kao automaticar ili kao elektricar u Flotaciji u Krivelju, cesto i u smeni. Ima platu od oko 55.000 dinara, zajedno sa toplim obrokom. Oko 1.500 mladih je dobilo posao, a ne samo on.
    Dir. Spaskovski ga je zaposlio februara 2011. godine, kada sam mu odneo disk sa mojim Metalurskim programom, koji sam napisao za potrebe STINS-a 2006. godine. U proslom komentaru u Kolektivu citirao sam Tacku 7.1. „Ugovori za uslužnu preradu uvoznih koncentrata“. Odlicno se vidi da je dir. Spaskovski nakon toga prekinuo usluznu preradu, fakticki najvecu dugotrajnu pljacku u istoriji RTB-a. Da li mu je neko od komentatora, osim mene, cestitao na tome?! U razgovoru u direkciji zahvalio mi se zbog nekoliko stotina mojih komentara u domacim i inostranim medijima, u kojim sam se UVEK zalagao da se spasi RTB od zatvaranja i prodaje domacoj i medjunarodnoj mafiji. Tada sam mu dao i moju Radnu biografiju, u kojoj sam na 57 strana opisao rad Topionice u periodu 1974-2006.
    I ja sam se prijatno iznenadio kada sam avgusta 2011. postao clan Saveta za metalurgiju. Posle njegovog ukidanja, postao sam clan Saveta RTB-a, koji je ukinut 01. septembra ove godine zbog stednje. Primao sam mesecni honorar od 50.000 dinara. Ja sam prakticar, koji je brzo resavao havarijske probleme u pogonu i postigao nekoliko proizvodnih rekorda (koji i sada vaze), kada su mi dozvoljavali da radim. Otprilike oko 50% vremena, a ostatak sam proveo u izolaciji. Uzgred, 1995. godine napisao sam Inovaciju o kombinovanom lozenju plamene peci br.2. Ja, koji nikad nisam vodio plamene peci, a ne neko drugi iz Bora. Citiram pasus iz Radne biografije, pod naslovom:
    „Uštedeo sam RTB-u nekoliko miliona dolara
    O mojoj inovaciji za loženje plamenih peći detaljno sam pisao u svom Programu spasavanja RTB-a*. Citiraću taj pasus: „Napomena: Kao što se vidi, loženje plamene peći mazutom košta 17,64 $/t suvog koncentrata, a loženje mešavinom kamenog uglja (ugljenom prašinom) košta 9,80 $/t. Razlika je 7,84 $/t suvog koncentrata (ako se sa 100% ostvari normativ loženja, a u našoj praksi on se kretao u rasponu od 120-150%, pa je ušteda ako se plamena peć br.2 greje ugljem odgovarajuće veća). Još 1995. g. predložio sam zvaničnu inovaciju: “Kombinovano loženje na plamenim pećima u Boru”. Gen. direktor RTB-a Cvetanovic je naredio Institutu da je razradi i odmah sprovede u praksi. Od početka 1996. g. do sada, RTB je uštedeo nekoliko miliona dolara na loženju plamene peći br.2 (ugljenom prašinom umesto mazuta), odnosno svakog dana u godini oko 8-9.000 dolara (ako radi samo plamena peć br. 2, pri čemu se moja inovacija direktno primenjuje), a ja nisam ni dinar dobio?! Posle Petog oktobra 2000. godine obavestio sam pismeno direktore RTB-a i TIR-a o tome da mi inovacija nije plaćena, ali mi oni nisu čak ni odgovorili. Kasnije sam se žalio, ali su me opet odbili.“ (zavrseno citiranje)
    * Program spasavanja RTB-a iz 2001. godine takodje sam dao dir. Spaskovskom.
    Kao sto se vidi, RTB je citavih 14 godina imao koristi od moje inovacije. Kada je radila samo P.P.2 dnevna usteda je iznosila od 8-9.000$, koliko otprilike iznosi godisnja plata mog sina i moj godisnji honorar, dok sam bio clan Saveta. Komentator Bora je verovatno dao veci doprinos RTB-u, pa mu je zbog toga krivo. Dobronamerni ljudi, koji zele dobro RTB-u, Boru, Borskom okrugu i celoj Srbiji, neka procene da li sam zasluzio da mi zaposle sina (eksperta iz jedne oblasti) i da dve godine budem u Savetu.
    Zao mi je sto nisu prihvaceni moji pismeni predlozi da se iskoriste stari Patenti pok. Rade Petrovic za dobijanje cementa i staklo-keramike iz flotacijske jalovine i moj Patent iz ove godine, pod nazivom: „Sistem za zagrevanje i rashladjivanje stanbenih i nestanbenih solarnih objekata primenom klima uredjaja“. Ako bi ih prihvatili, u roku od 3-4 godine zaposlili bi nekoliko hiljada proizvodnih radnika, duplirali bruto dohodak RTB-a i mnogo povecali neto zaradu.
    Napisacu nesto i o Insajderu u sledecem javljanju.
    Boza Bogdanovic, Bor

    Одговор

  3. […] Boža Bogdanović objašnjava ko je osoba iz najave drugog dela Insajdera koja se usuđuje da govori o kriminalu. Većina Borana svakako zna generalno o kome se radi, ali Boža to objašnjava još malo bliže (komentar je objavljen u „Kolektivu„): […]

    Одговор

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Погледајте и

Решен проблем инвалида рада РТБ-а Бор

Привремена решења постала коначна    РТБ. – Инвалиди рада Рударско-топиони…