Невероватно, али истинито

Лопови “предузетници”

БОР. – Дрскост лопова “предузетника” више нема границе. Последња два примера су колико невероватна – толико и истинита.
Пример први: Испред Јавне установе „Спортски центар Бор“, десетак метара од најпрометнијег кружног тога у граду, који је у потпуности покривен камерама, непознати лопови бренером су исекли 12 бандера и одвезли у непознатом правцу (читај: до професионалног откупљивача секундарних сировина).
Пример други: Из старе зграде дирекције Рудника бакра „Бор“ непознати лопови украли су комплетну подстаницу за грејање, тешку готово пола тоне, па су станари околних зграда остали без грејања.
И у једном и у другом случају штета је милионска. У динарима је надокнадива, у свему другом – ненадокнадива.
Све раније крађе, ситне али учестале, као да су биле припрема за ове две последње (да ли су последње?). Редом је нестајало све што је од метала, чак и тамо где постоји видео-надзор): поклопци шахти, мелални отирачи испред зграда, бакарни олуци и кровови, гвоздене ограде, металне корпе за отпатке, спомен-плоче, споменици и спомен-бисте (у граду и на гробљу)… Пошто већина није откривена на време (или никада није), лопови аматери постали су професионалци – лопови “предузетници”. Ем професионално секу бренером бандере и подстаницу за грејање, ем професионално одвозе робу “купљену по набавној цени”, ем је “продају” професионалним откупљивачима отпадног метала… Док полиција било шта открије, доказни материјал је већ претопљен и зарада подељена. Још један доказ професионализма лопова “предузетника”!
Лопову, очигледно, није стало до лепоте града, него само до свог џепа. Притом, уопште му није важно што завлачи руку у туђе, све плиће, џепове.
Е, сада се тек отварају бројна питања.
Ситни лопов обија подруме у стамбеним зградама. Полиција га, најзад, открије. Лопов призна шта је и коме продао и по којој цени. Не одговара ни лопов, ни купац (који је робу већ препродао по вишеструко вишој цени и “не сећа се коме”), јер вредност украдене робе не прелази границу која је законом предвиђена за санкцију.
Значи ли то да закон штити ситне лопове? Значи ли то да закон штити и правно и физичко лице као купце крадене робе? Значи ли то да оштећени може да се опрости од свог власништва, јер и да има судску пресуду за надокнаду штете – како да је наплати?
Неоткривени или некажњени ситни лопов постаје све смелији и постаје лопов “предузетник” – прави професионалац.
Зар је онда чудно и невероватно што дрскост лопова више нема граница?
Јесте, и чудно је и невероватно! И крајње је време да се на ефикасан начин заштити и лична и друштвена имовина.
Како?
Бољим законима, ефикаснијом полицијом, тужилаштвом и судством. Тада ситни лопови не би постајали лопови “предузетници”, а лопови предузетници не би били “од милоште” названи тајкунима (част изузецима).
И, на крају, борба против лоповлука и корупције била би много ефикаснија.