Срушен стари борски „стометарски“ димњак, симбол рударства и металургије

Пао гарави „шездесетогодишњак“

Откад је стара топионица заустављена и пламена пећ угашена, димњак изграђен давне 1961. године више није имао никакву функцију, али је до сада штрчао у небо као музејска вредност. – Фирма „Јастребац димњаци“ је још пре шест-седам година констатовала да му је стабилност нарушена и саветовала је да се или санира у потпуности или сруши, пошто је постојала опасност да се димњак уруши сам. На том месту биће изграђена нова енергана, рекао Саша Перишић
БОР. – Било је потребно тек неколико секунди да се стари борски топионички димњак сруши као кула од карата и претвори у прах, пепео и шут. Историјски тренутак за град бакра и злата, али и дима догодио се 26. октобра тачно у 18 сати. На локалној телевизији директан пренос. На националној телевизији прилог у ударној информативној емисији „Дневник“. На друштвеним мрежама лајв-стрим. На безбедној удаљености Борани, спремни да мобилним телефоном забележе тренутак. На Стрелишту, одакле „пуца“ најбољи поглед на димњак, око 300 суграђана немо посматра све то. Осећања помешана, али преовладава носталгија. Жал за неким срећнијим временима. Суза у оку пензионера који је радни век провео баш испод тог димњака. Да ли је обележје града рударства и металургије, крваво зарађеног новца, али и вишедеценијског аерозагађења морало да буде порушено?
–Иако јесте један од симбола града, димњак смо ипак морали да срушимо. Фирма „Јастребац димњаци“ је још пре шест-седам година констатовала да му је стабилност нарушена и саветовала у експертизи да се или санира у потпуности или сруши. Просто, постојала је опасност да се димњак сам уруши и тако направи много већу штету – објаснио је руководилац Сектора за безбедну производњу Саша Перишић. Открио је и да ће на том месту бити изграђена нова енергана.

Без обзира на то што је рушење димњака трајало колико и два-три трептаја ока, на припремне и остале послове потрошене су две недеље. Најпре је требало издејствовати дозволу Министарства грађевинарства за пројекат рушења, који је урадила компанија „Теиком“, али и пројекат бушачко-минерских радова, који је био поверен београдском Рударско-геолошком факултету. „Егзекутор“ пројектног задатка била је фирма „Минекс“, Београд. Потом је, уз примену свих заштитних мера, требало организовати да се овај деликатан посао обави на најбезбеднији начин по људе и околину. У складу са пројектном документацијом израђен је план превентивних мера и дефинисане су све зоне могућих утицаја минирања и прашине. Компанијске службе безбедности и здравља на раду одржале су неколико тематских састанака. У објектима и постројењима у непосредној близини димњака обустављене су биле све производне активности, а топионица је била у ремонту. Припремљен је и терен, па су ради ублажавања сеизмичких потреса, тик испод димњака, ископани ровови да амортизују његов пад. У сарадњи са полицијом и градским Сектором за ванредне ситуације обезбеђено је да у тампон-зони буде заустављен саобраћај за возила и пешаке и да почетак и крај минирања сигнализира сирена.
Добра припрема дала је очекиване резултате. „Операција“ је успела иако је „пацијент“ остао да лежи „мртав“. То је и био циљ. У праву су били и српски стручњаци у овом послу, па приликом рушења димњака није било разбацивања материјала, нити је ефекат прашине био значајан за уже и шире подручје града. Далеко, дакле, од алармантне ситуације на коју су истог дана упозоравали са Техничког факултета у Бору.
После рушења димњака све ће, по речима Саше Перишића, бити урађено у складу са Законом о заштити животне средине и Законом о управљању отпадом. Материјал који је остао да лежи на терену, а реч је о око 2.700 кубика, биће отпремљен након неутрализације.